Представа коју је Српско народно позориште припремило у копродукцији са кућом „Европа балет“ из Санкт Пелтена (Аустрија) имаће и две премијере, са две поделе у главним улогама. Солисти 14. маја биће Ана Ђурић и Самјуел Бишоп (Српско народно позориште), а 18. маја Ничика Шибата и Флоријан Кадор („Европа балет“).
„Мадам Батерфлај“ у Српском народном позоришту први пут ће бити изведена као балетска представа. По чувеном оперском делу Ђакома Пучинија, либрето, кореографију, сценографију, урадио је Петер Бројер (Немачка), који је начинио и избор музике, руководио израдом костима, дизајном светла и звука...
Све је било веома захтевно, али ево нас, срећан сам!, рекао је Бројер на јучерашњој конференцији за новинаре.
Како је додао, његов први циљ је био да „Мадам Батерфлај“ посвети јапанској култури, разликама између традиционалног и модерног, а нема бољег избора за то од „Мадам Бетрфлај“, око чега сам, на основу старе јапанске легенде, направио и причу о Принцези Месеца – жени која силази на Земљу да осети људске емоције и проживи њихова искуства.
Ћо-Ћо-сан је слична као у опери, веома јака жена. Након што је Пинкертон изда и ожени се у Америци, сазнајемо њен бекграунд, како јој је умро отац, како је учила за гејшу. Балет може да прикаже велики распон емоција. Желео сам да прикажем проток времена, рађање њиховог сина, амерички начин живота, како Јамадори хоће да је ожени, а она чека, хоће да се убије... Крај нека буде изненађење!, казао је Бројер.
Стил игре биће неокласични, са елементима шоу-денса. Петер Бројер је описао и велики распон музике која говори много о причи. Пучини, јапанска традиционална, америчка филмска, делови који су специјално компоновани. За сценографију је рекао да је минималистичка, веома артистичка и направљена тако да може на њој да се приказује и видео материјал. За оригинални костим су добијена права, али је и он дорађиван. Бројер је посебно похвалио светло-мајстора Српског народног позоришта Тихомира Бороју, који му је веома помогао у реализацији тог сегмента дизајна.
Солистикињи Балета Српског народног позоришта Ани Ђурић, рад на представи је приближио јапанску културу и обичаје. Принцеза Месеца је на њу оставила јак утисак. Открила је и да је научила нове кораке, јер је стил игре био другачији.
Одувек сам волео „Мадам Батерфлај“ и баш сам био узбуђен што ћу да играм Пинкертона, рекао је Самјуел Бишоп.
Као и са сваким ликом, додао је, најзахтевније је приказати његово емоционално путовање.
Пинкертон је површан, мисли да је кул, али до краја схвати своје грешке. Једва чекам премијеру!, поручио је Бишоп.
Ничики Шибато из „Европа балета“, пореклом Јапанки, било је веома узбудљиво да упозна нове колеге и понешто научи и од њих. Узбуђење је додатно, јер од октобра прошле године нису играли.
Могу да замислим како се Ђо-Ђо-сан осећа, како размишља. Поредећи се са њом, могу рећи да имам срећнији живот, али и да препознајем ту снагу у себи, рекла је балерина и сама пореклом из Јапана.
Њеном колеги из „Европа балета“, Флоријану Кадору, било је јако занимљиво пратити како два различита играча доживљавају истог лика и играју га на сцени. Борјер им је, поред стриктних захтева, давао и слободу да буду своји, индивидуални, тако у две различите поделе постижући практично и две различите представе. За Пинкертона је шаљиво рекао да само изгледа као херој, иако то није, што га баш не подсећа на себе.
На конференцији за новинаре у Српском народном позоришту, поводом премијере балета „Мадам Батерфлај“ у копродукцији са кућом „Европа балет“, похвално је говорила и покрајинска секретарка за културу, информисање и односе са верским заједницама, Драгана Милошевић, испред Владе Војводине која је, уз организације „Нови Сад – Европска престоница културе 2021“, „ЕУ Јапан фест“ и осигуравајућу кућу ДДОР подржала овај међународни пројекат. Њој су се у свечаном тону, на радост публици не само у Новом Саду, него и у међународним круговима, речима којима су изражавали задовољство оствареним, придружили и управник Српског народног позоришта Зоран Ђерић, директор Балета Српског народног позоришта Тони Ранђеловић и менаџерка пројекта Сенка Петровић.
И. Бурић
