Молијер је, по речима једног од глумаца у овој представи Слободана Нинковића, написао овај комад као неку врсту балета, и редитељка Ен Берелович је то задржала у некој балетској форми, мада не онолико колико је тога било у Молијерово време.
Неоптерећени оним како се игра Молијер, ми играмо нашег Молијера, правимо наше ликове, а опет, негде у духу, да останемо блиски Молијеру, указује Слободан Нинковић.
Насловну улогу, иначе писану за старијег глумца, игра млади Данило Миловановић, који напомиње да се ова представа изузетно тиче нас и данашњег времена. Иначе, у представи је све премештено у шири временски период друге половине 20. века, те је, по речима редитељке, због тог временског микса на сцени, ово, на известан начин, савремена представа.
Оно о чему Молијер прича, то су све особине свих нас, у којима свако може да се пронађе. Мислим да нас учи да будемо бољи и да некако сагледамо наше мане с комичне стране, али кад загребете дубље, схватите колико, ако их негујемо, могу да буду опасне и по нас саме и по друштво, објашњава Данило Миловановић. - Грађани племићи су свуда око нас, и мислим да треба да се трудимо да не постанемо једни од њих, или ако већ јесмо, да се трудимо да се променимо на боље.
Уз Данила Миловановића (Господин Журден), у представи играју: Марија Радованов (плесач 1, Госпођа Журден), Слободан Нинковић (плесач 2, Дорант), Јелица Глигорин (певач 3, Маркиза Доримена), Иван Ђурић (Слуга 2, лакеј, Клеонтов слуга Ковијел), Неда Даниловић (плесач 3, Николија, Турчин 4), Алекса Илић (плесач 4, Кројач 1, Клеант, Лусилин вереник), Кристина Савков (певач 3, Лусила, Журденова кћи), Пеђа Марјановић (Ученик учитеља музике, певач 1, учитељ филозофије, Турчин 2), Славица Вучетић (Учитељ музике, Кројач 2, Турчин 3), Драган Зорић (слуга 1, лакеј, Кројач, Турчин 4), Марина Цинкоцки (Учитељ играња, Кројач 3, Турчин 5), Дејан Шарковић ( Учитељ борења, Муфти), и Александра Лазин (виолончелисткиња и пијанисткиња).
У овој представи ангажован је тим младих сценографа, студената, у којем су: Романа Бошковић Живановић, Душица Илић, Милена Грошин и Невена Копања.
Костимограф је Милица Грбић Комазец, сценски покрет је поверен Исти Степанов Павловић, а корепетиција др Аготи Виткаи Кучера.
Желела сам да урадим најбољи могући кастинг и зато сам и долазила у Нови Сад, да упознам глумце, и врло сам срећна што радим с овим ансамблом, напомиње редитељка Ан Берелович.
Како додаје, чудно је искуство договарати се око костима и сценографије из иностранства, преко Скајпа, и мејла, “али имала сам много среће са њима, будући да сам раније упознала и костимографкињу и сценографкиње пре тога, и знала шта могу да ураде”.
Када сам дошла након тога у Нови Сад, све је изгледало онако како сам замишљала да треба, а то није чест случај, каже редитељка.
Француски композитор Марк-Оливие Дипен је више пута компоновао музику за Молијерове комаде, сада први пут за позориште у Србији, и било му је важно да најпре упозна певаче, увери се у њихове певачке способности, и истиче да је био врло импресиониран музичким нивоом целе трупе.
Н.П-ј.
