У Српском народном позоришту вечерас ће бити исправљена та „неправда“ и представа ће премијерно бити изведена, у режији Слободана Бранковића. Српско народно позориште ову представу реализује у копродукцији са Културним центром Панчева, БЕО Артом и Савезом драмских уметника Војводине.
И овде се, као у Лебовићевој најпознатијој драми „Небески одред“, говори о животу у концентрационим логорима из Другог светског рата, али из угла судбине жена које су биле одабране да служе за забаву војника нацистичке Немачке. Вилма је жена у драми „Лутка са кревета број 21“ која је преживела страхоту „употребе човека“, како је то формулисао један други велики писац, Александар Тишма. Она се налази пред суђењем бившем команданту логора, који је после рата постао угледан адвокат и усуђује се да јој „минира“ сведочење ступајући с њом у контакт и увлачећи је у бескрупулозну расправу о природи злочина и правном основу за његову доказивост.
Редитељ Слободан Бранковић каже да је у Српском народном позоришту радио са великим поштовањем према писцу, ансамблу и теми којом се бавио:
- Дуго нико није радио текст и мени је било тешко да нађем продуценте, позоришну кућу, јер су сви доживљавали ову причу као нешто што се тиче Другог светског рата и да смо све те теме апсолвирали, али када будете гледали предштаву имаћете утисак да је Лебовић данас писао овај комад, за овај тренутак. То само говори колико великог писца имамо.
На питање зашто је баш одабрао “Лутку са кревета број 21” Бранковић одговара зато што га је фасцинирао сам текст, дијалог, реплике, начин на који се једна очигледна истина са лакоћом трансформише у своју супростност и успоставља драмски сукоб од којег подилази језа. Ако је једна таква очигледна истина као што су злочини у концентрационим логорима, подобна за манипулацију, како је то онда тек лако урадити са свим другим темама о којима немамо толико сазнања и информација, упитао се редитељ.
- Радили смо веома посвећено. Било је пре свега врло захтевно психички, емотивно. Процес је као и сваки у позоришту увек другачјји од оног претходног и увек ма свој начин узбудљив – наставио је Бранковић. - Очекује нас једна психолошки напета, емотивно разорна представа, али и представа која позива на дијалог, на размену мишљења. Надам се да ће публика имати доста тема за разговор након представе.
Адаптацију текста урадила је Ана Ђорђевић, драматуршкиња је била Николина Ђукановић, а сценографкиња и костимографкиња Миња Пољак. У представи играју: Јасмина Вечански Кујунџић, Бранислав Јерковић, Југослав Крајнов и Марко Марковић.
И. Бурић
