Теофрастови “Карактери” заправо су филозофско сведочанство о типологији (понашања) људске природе. Описавши махом негативне особине, један од најцитиранијих аутора Старе Грчке створио је врло прецизну “скицу сачињену од 30 људских нарави”, која ће постати један од камена темељаца драмског стваралаштва – од античких комедиографа до аутора савремених ситком серијала.
– Оно што у овом делу привлачи савременике, јесте суштинско – ванвременско препознавање стереотипије у људској природи. Могуће је и то да се ми уствари понашамо према ономе како смо тамо, у Старој Грчкој уписани, па се карактери преносе с колена на колено – појашњава Миа Кнежевић. – Карактери представљају типове личности који ми, данашњим социјалним и психолошким кодовима препознајемо некад као особине, некад као научена понашања, некад као дијагнозе. Остаје нам да се упорно питамо - зашто се ми понашамо овако како се понашамо.
По редитељкиним речима, карактер је вероватно резултат сусрета нашег односа према сопственим осећањима са вредновањем спољног света.
– Међутим, карактери умеју и да се мењају у зависности од (драмске) ситуације. Испада да заиста нигде нема толико пуно различитих карактера, колико у једном човеку. Зато понегде један глумац игра неколико карактера, што се може читати као да је једна особа носилац више персона - то тумачење зависи од перцепције гледалаца. У представи пратимо како карактерне особине иступају у први план у друштвеним ситуацијама, у неким јавним околностима и на тај начин заправо креирају и слику нашег менталитета.
На том фону, кроз форму постдрамског ситком мјузикла, са референцама на поп културу, јутјуб материјале и музику која долази из различитих културних матрица, публика ће се у „Карактерима” сусрести са плејадом различитих карактера у три “огледне” целине: Афера Шпорет, Психички кауч и Пипачи хлеба.
– У представи се сусрећу различите генерације - Беби бумери, генерација Х и Миленијалаци. Свака генерација има своје препознатљиве стереотипе и карактеристике, и сви покушавају да међусобно ускладе језик комуникације, да боље разумеју ону другачију слику света. Ови Карактери, иако имају упориште у колевци европске цивилизације, у представи су уједно обликоване и тако да представљају главне инфантилне црте нашег менталитета. Да ли смо у страху од туђег карактера потенцијално и сами карактер којег се неко други плаши? Да ли Кукавице, Бахати, Неотесаници, Неповерљивци, Гунђала или Опортунисте... ипак дубоко у себи страхују од истог: да ће бити одбачени? – поручује редитељка.
Миа Кнежевић је и адаптирала текст, у сарадњи са драматургом Ђорђем Петровићем. У подели су Слободан Петровић, Страхиња Баровић, Милош Војновић, Кристина Пајкић, Владимир Милојевић, Љубиша Баровић, Слађана Пајчић, Драгана Радојевић, Соња Милојевић, Анета Томашевић, Деана Костић, Александра Ристић и Синиша Максимовић. Музику потписује Бранко Џиновић, док је кореограф Јелена Алимпијевић.
М. Стајић
