Ово је прва сарадња Новосадског позоришта и сарајевског редитеља Дина Мустафића, која је почела 18. септембра, и сада стиже до завршнице. Није случајно одабран управо овај Женеов комад. Како подсећа Роберт Ленард, руководилац уметничких послова у Новосадском позоришту, Жан Жене је један од најоригиналнијих и најчуднијих аутора драмских дела, али чак и међу таквим његовим делима можда је најнеобичнији комад „Паравани“.
- Монументално дело са више од педесет ликова ‒ идеална апокалиптична слика да бисмо нацртали свет после пандемије, а и свет у којем је сусрет две културе тотална немогућност. Зато смо изабрали овај текст за Дина Мустафића (једног од најбитнијих редитеља у региону) да бисмо заједно говорили о разликама и сличностима, о грешницима и херојима и о бескрајном еротизму смрти – наводи Ленард.
Жене је писац изузетно занимљиве и бурне биографије, у којој су забележени и затворски дани и путовања по нашим крајевима, о чему је и писао у “Дневнику лопова”. Његов живот и дело инспирисали су ауторе попут Сартра и Дериде да се њиме баве у студијама. Аутор је романа, есеја, поезије, и неколико драма, од којих су му најпознатије “Слушкиње”, извођене и у нашим позориштима. Но, избор је ипак пао на комад „Паравани“, који ћемо сада гледати у Мустафићевој режији.
- Тај је комад забрањиван, игнорисан од стране француске културне јавности и тек 1966. упризорен, по завршетку француско-алжирског рата, јер је отварао колективну фрустрацију француског друштва, а то је однос према њиховим колонијама, рат, у којем је он показивао наклоност за оне народе, културе, према којима су Французи имали већ утврђена мишљења, стереотипе, предрасуде, па чак и надмен, експлоататорски, неоколонијалан однос. Презирући када му се каже да његови комади имају политику у себи, Жене је иронично коментарисао да се он, на пример, у „Слушкињама“ не бави положајем ниже радничке класе, јер онда би синдикат био аутор његовог комада. Чак и за „Параване“ је рекао да у њему нема ничега политичког. Крајем живота полако је почео да увиђа да сама уметничка реч није довољна да направи преокрет и упустио се у политички активизам. Био је врло склон подржавању ултралевих радикалних покрета који су у том моменту ударали на стубове система – објашњавао је редитељ Дино Мустафић у интервјуу за наш лист, наводећи да је још од студентских дана желео да режира овај комад.
Комад „Паравани“, по Мустафићевим речима, карактерише фрагментарна драматургија којом је испраћен тројац Саид – Лејла - Мајка алжирског домаћинства, у којем је приказано једно време, турбулентност односа између Арапа и Европљана.
- Заправо се говори о страсти, љубави, преживљавању, односу према лепом и ружном, еросу и танатосу, односу према земљи као елементу који је дубоко уткан у алжирску културу. За мене је врло занимљива класно-идентитетска димензија између потчињених и натчињених, господара и слуга, у којој се види та болесна, перверзна изопаченост европског, белачког духа, а уједно и страх према непознатом, другачијем и далеком. Јасно је из овога колико ми препознајемо данашње рефлексије овога комада, када се често у фанатичним иступима и са једне и са друге стране оспорава идеја савремене Европе и њене мултикултуралности, у којој се види да је есктремизам и његова искључивост, политика мржње, идентитета, она која нас може гурати само до истребљења, уместо договора. Мислим да ће „Паравани“ изазвати пажњу коју ћемо ми препознати као сва кретања која данас социолози називају геостратешко преслагивање интереса. „Паравани“ нам показују како је то у историјском смислу увек пут у пакао – указује Мустафић.
У представи „Паравани“ игра цео ансамбл Новосадског позоришта: Ливиа Банка, Габриела Црнковић, Емина Елор, Едит Фараго, Агота Ференц, Терезиа Фигура, Атила Гириц, Даниел Гомбош, Даниел Хуста, Иштван Кереши, Силвиа Крижан, Јудит Ласло, Атила Мађар, Арпад Месарош, Атила Немет, Роберт Ожвар, Габор Понго, Мелинда Шимон, Золтан Ширмер, Бенце Салаи, као и студенти Бланка Диенеш и Даниел Тот, и Золтан Молнар, као гост. Драматуршкиња је Жељка Удовичић, сценографкиња Јасмина Холбус, костимограф Благој Мицевски, композиторка Ирена Поповић Драговић, а за сценски покрет је задужен Милош Исаиловић.
Н. П-ј.
