„Хамлет“ је био тема и прве вечери Шекспир фестивала, прошлог петка, када је први пут од оснивања на програму била плесна представа, што је крајње необично за уметника који је у светској историји остао познат по речима. Протеклих година, представа коју су креирали Валтер Матеини и Ина Броек, бивши балетски играчи, представљена је на читавој мапи света, којој се сада придружила и Србија.
„Укроћена горопад”, једна је од најчувенијих Шекспирових комедија. Публика Шекспир фестивала видела је у извођењу Градског позоришта Подгорица, у режији македонског редитеља Дејана Пројковског, посебно познатог публици Новосадског позоришта, у којем је недавно имао и премијеру „Ричарда Трећег“.
„Ромео и Јулија и друге катастрофалне љубави“ представа је настала након отвореног позива Европске мреже Шекспир фестивала светској позоришној заједници за најоргиналнији уметнички концепт Шекспировог дела. Стигле су 42 пријаве из 25 земаља света, а међународни жири у којем је радио и оснивач Шекспир фестивала у Србији, редитељ Никита Миливојевић, за најбољи је прогласио пројекат „Ромео и Јулија и друге катастрофалне љубави” из Норвешке. Публика у Чортановцима је у недељу увече могла да види не само Шекспирову верзију, него и то како се она и данас може повезати са несрећним љубавима широм света, у којем се још увек нешто тако чисто као љубав, меша са друштвеним канонима и поделама.
Тако је и девети по реду Шекспир фестивал, који се одржава уз подршку УНИЉА осигурања, изнова дочарао како други играју Шекспира, зашто га играју, шта све проналазе у њему, а потом и где је у свему томе наше позориште.
Други део Шекспир фестивала, предвиђен за октобар и новембар, обележиће чувена британска позоришна трупа Форцед Ентертаинмент која изводи целокупна Шекспирова дела. У представи „Сабрана дела: Са Шекспиром за столом” шест извођача ствара сажете верзије свих Шекспирових комада користећи колекцију свакодневних пред- мета за ликове на позорници коју представља један обичан сто. Овај сензационални пројекат Форцед Ентертаинмент у коме се 36 Шекспирових комада изводи више дана, прави је позоришни маратон.
Шекспир фестивал у своју завршницу улази и премијером представе „Макбет“ у режији Никите Миливојевића. У овој новој амбициозној продукцији Шекспир фестивала учествују и Српско народно позориште, Београдско драмско позориште, фестивал Град Театар Будва и Новосадско позориште.
Не желећи превише да говори о предстојећој премијери „Макбета“, шалећи се на рачун тога да се то не ради, јер је комад познат као уклет, Миливојевић је открио фестивалски слоган и поручио:
- И ове године Шекспир фестивал подсетиће нас да је Шекспиров свет - стварни свет, исти овај у којем живимо.
У њему, поново откривамо: „ сем нестварнога – ништа стварно није’’. Ми смо зато опет старији, бар за годину дана, а Шекспир је поново млађи.
Шекспир фестивал ће данас бити окончан пратећим програмом у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, где ће у 19.30 сати бити одржана промоција монографије „Никита Миливојевић – Ја овде силазим“ Оливере Милошевић, у издању Академије уметности Нови Сад, Позоришног музеја Војводине и Итака арт центра у Инђији.
- Ако бих као професионалац писала кратак текст о Никити Миливојевићу, изгледао би овако: Он је један од наших најаутентичнијих редитеља. Његова позоришна каријера је богата и разноврсна, стално расте И грана се у различитим правцима. Може се сместити у неколико оквира – од представа које су репертоар Народног позоришта у Београду водиле у савремене токове, преко ангажованих остварења која су кроз дела класика и савремених писаца критички реаговала на нашу стварност, богатог опуса који оставља снажан траг у најзначајнијим грчким позориштима, важних представа у региону, Шекспир фестивала који је основао и са успехом води, до остварења која је радио у, за позориште, митским местима – речи су Оливере Милошевић, ауторке монографије о Никити Миливојевићу.
И. Б.
