Идеја диктира форму којом ћу се изразити. ја сам слуга лепоте. Увек сам на коленима због свега што тај позив тражи од мене - одговара на питање о својој тријумфалној представи “Олимп”, виђеној на прошлом Битефу, о људима и уметности уопште, Јан Фабр, у интервјуу са Оливером Милошевић, у новом, управо објављеном броју “Сцене” Стеријиног позорја.
– Увек примећујем, чак и са људима са којима радим, како су сви преокупирани да буду у свом најбољем понашању, постпајући исправно – наводи Фабр. – Исто тако видим и позоришта која константно објашњавају свој успех. Мене пак занима човек док се креће изван својих хуманистичких својстава: човек као створење с много мана, импулса, погрешних одлука, потицаја, инстинкта, мрљавости, љубоморе... То су све ствари које га чин лепим. Инстинкти су сахрањени испод густог слоја цивилизације. Тако функционише наше друштво. Занима ме тело као резервоар контрадикција, сукоба и замки. То ме чини тако занимљивим човеком. Задатак уметника је да што више продре кроз тај тајанствени простор где примарна снага храни сву еволуцију.
Поред интервјуа са Јаном Фабром, те два текста о његовој представи “Олимп” (“Поглед са Олимпа” Александра Милосављевића, “Олимп - у славу култа позоришне продукције” Јелене Кнежевић и Миле Бутуровић), и остатак програма прошлогодишњег Битефа задобио је велики простор у актуелној “Сцени”. Уз то, уредништво овог часописа за позоришну уметност Стеријиног позорја истиче да је садржај новог броја испуњен “коментарима, интервјуима, приказима и анализама готово свих релевантних театарских догађаја који су обележили јесен 2017”. Поглед на садржај говори да је ту реч о позоришним фестивалима и актуелним представама у Ужицу, Крушевцу, Зајечару, Крагујевцу, али и другим градовима Србије, као и о Бијеналу црногорског театра.
Нова “Сцена” објављује и сталне рубрике “Сценски дизајн”, “Образовање”, “Историјска Сцена”, “Књиге”... У одељку “Савремена домаћа драма” објављен је нови комад Милоша Николића, “Осамнаест мачака и лимар Херман Брум”, а у рубрици “Савремени светски драматичари” представљен је Јанош Хај, мађарски драмски писац средње генерације, комадом “Чика Пићукин сан” (превод Иване Ристов), уз драматуршку белешку “Смрт не боли” Милоша Латиновића.
И. Бурић
