Др Светислав Јованов, драматург и театролог из Новог Сада, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1975, а докторирао 2011. с темом “Субјект и жанр у романтичарској драми”. Од 1977. до 1992. као драматург и уредник у Драмском програму ТВ Нови Сад, сарађивао је на преко четрдесет телевизијских драма и шест тв-серија. Од 2000. до пензионисања 2018. радио је у Српском народном позоришту на пословима директора Драме, помоћника управника и драматурга, а од 2004. до 2007. био је директор Драме на српском језику Народног позоришта у Суботици. У последњих двадесет пет година, као драматург, сарађивао је с већином значајнијих српских редитеља.
У раздобљу 1998–2000 Јованов је већ био селектор Стеријиног позорја, а од 2002. до 2012. био је члан уредништва часописа “Сцена”. Члан жирија Стеријиног позорја био је 2007. а учествовао је и у раду жирија Стеријиних награда за критику и театрологију. Од 2007. до 2010 уређивао је издавачку делатност Стеријиног позорја. Од 2011. до 2016. био је председник Српског центра Међународног позоришног института (ИТИ), а од 2005. је председник жирија Награде “Борислав Михајловић Михиз” за драмско стваралаштво. Члан је Удружења критичара и театролога Србије и Српског књижевног друштва.
Јованов је објавио низ есеја и огледа о драми и позоришту, као и књиге о савременој југословенској и српској драми и теорији драмских жанрова: “Рајски тровачи: есеји о драматургији разлике” (1987), “Обманути Ерос – женско питање у српској драми” (2000), “Шекспир, Кот и ја” (2003) и “Јунак и судбина: поетика немачке романтичарске драме” (2011), као и хрестоматију “Теорија драмских жанрова” (2016). Приредио је и антологије драма: “Предсмртна младост: Антологија најновије српске драме 1995–2005” (Први део), “Историја & илузија: Антологија најновије српске драме 1995–2005” (Други део) – обе са Весном Језеркић, као и “Антологију драма добитника Михизове награде” (са Ксенијом Крнајски, 2015).
Добитник је Стеријине награде за театрологију 2000. и Годишње награде Српског народног позоришта за 2016. У позоришту су му изведени комади: “Далеко од Пеште” (Кикинда, 2000), “Четири мале жене” (драматизација романа Љиљане Јокић-Каспар; Зрењанин, 2006), “Робољупци” (драматизација 4. тома Пекићевог „Златног руна“; Врање, 2010), “Најављено убиство” (драматизација романа Агате Кристи, СНП, 2012) и “На чистини” (по мотивима прозе Стевана Сремца; Ниш, 2017). Текстови су му превођени на енглески, немачки и мађарски.
И. Б.
