Вођен основним концептом, те основним критеријумом за избор представа, а то је да буду засноване на митским догађајима, да се баве митом, те појавама и личностима, које временом постају мит, селектор Михајло Несторовић определио за пет представа.
Копродукцијом Српског народног позоришта и Центра за развој визуелне културе, драмом „Код вечите славине” Момчила Настасијевића у режији Соње Петровић, почеће у среду такмичарски програм.
Ова драма говори о прародитељском греху и последицама њихових поступака на генерације које нису учествовале у злоделима. Овакав след догађања заступа идеју да прошлост детерминише будућност, односно да садашње генерације трпе последице поступака својих предака, каже редитељка.
Но, по селектору, можда и значајније од те библијске тврдње о прагреховима, остаје питање прикривања и прећуткивања истих.
Драма о фаталности, проклетству и наслеђивању грехова, о безграничности љубави, патњи и покајању виђено коз призму мале ауторске екипе, биће, надам се, право освежење за фестивалску публику, наводи несторовић.
У четвртак ће Виминацијум угостити пројекат „Југославија, моја дежела”, копродукцију Театра из Копра и Позориште Приједор. Познати истоимени роман познатог словеначког писца Горана Војновића драматизовали су Иван Велисављевић и Александар Новаковић, док режију потписује Марко Мисирача.
Представа, на којој су радили глумци три позоришта: из Бањалуке, Приједора и Копра, прати причу о сину из мешовитог брака, који је као дете био сведок распада Југославије, а као младић трага за оцем осумњиченим за ратне злочине. Врхунско, глумачко надигравање, ненаметљива режија, те вера читавог ансамбла, да раде нешто посебно и значајно, јесте магија која чини театар, истиче селектор.
Позориште „Бора Станковић” из Врања представиће се на фестивалу „Окамењеним морем” Стевана Бодроже за коју је по мотивима из истоимене драме Велимира Лукића и Еурипидових „Тројанки”, драматизацију урадила Александра Јовановић. који се наслања на мотиве истоимене драме Велимира Лукића и Еурипидове „Тројанке“.
“Лукић је у оригиналном комаду савремене догађаје пребацио у време Тројанског рата, када су стари Грци готово десет година ратовали и разорили Троју. Мајсторском руком редитеља, Бодрожа нас, као каквим времепловом , води кроз сва зла, названим – рат, од Троје, до данас. Највећа вредност комада, јесте та вера у редитеља и само дело, које вешти глумци врањског позоришта износе на сцену”.
Несторовић је у такмичарски програм уврстио и драму Нине Плавањац „Каштел у језеру”, коју је у сомборском Народном позоришту режирао Марјан Нећак.
За ову представу, која буди сва чула, гледајући је, може се слободно рећи, да је бајка за одрасле. Магична сценографија, Валентина Светозарева, костими Биљане Гргур, али и фантастични видео радови Мартина Лукановича, подсећају нас да је позориште место у коме се ужива, истиче Несторовић.
Последња представа у конкуренцији је „Заљубљени Шекспир” Београдског драмског позоришта, који је Ана Томовић поставила на сцену по мотивима филмског сценарија Марка Нормана и Тома Стопарда.
„Мало је оних, који нису ово дело гледали у биоскопу или на ТВ екранима. Утолико је, рекло би се, веће оптерећење глумцима да дочарају тај свет шекспиријанског доба. Но, младост и чудесна игра, најпре, Луке Грбића, младог глумца, као да је повела читав, не мали ансамбл у свој свет стварања Глоб театра и трапавих покушаја младог Виљема у настојању да очара краљицу и њену свиту својим драмским делом. Узбудљив, као што рекох, одлична игра читавог ансамбла, сјајне комичне епизоде, јесу одличан повод да се добро забавимо и уживамо у игри расположених глумаца”.
О Награда за најбољу представу „Viminacium Maximus” одлучиваће стручни жири, који ће творити драмски уметник Лепомир Ивковић, позоришни критичар Александар Милосављевић и драмски писац и директор Битеф театра Милош Латиновић.
М. С.
