Програм те трибине је реализован уочи Светског дана позоришта који се у свету обележава 27. марта, а окупио је управнике или представнике позоришта Београда, али и Ниша, Сомбора и Крушевца.
Познати глумац Светислав Гонцић, в.д. управника Народног позоришта у Београду, недавно је био и први човек Установе културе "Вук Стефановић Караџић", тако да је поделио своја искуства током две године пандемије и истакао да су "театри били најсигурније место" у то доба.
"Важно нам је било да се ансамбли одрже, да тај процес рада на представама заживи. Некад је то тешко постићи, јер се код нас као никада раније толико снима ТВ серија, онда су глумци ангажовани на све стране. Сада смо након две године дошли до тренутка када више нема тога да нам касне представе са премијерама, више се не одлажу, а такође и сама извођења се мање отказују услед короне", рекао је управник НП у Београду.
Гонцић се осврнуо на историју настанка националног театра у другој половини 19. века (1868) где је изјавио како позориште има класичан приступ, да се задовољи тај класичан репертоар за сва три ансамбла - дирекције Драме, Опере и Балета.
Према његовим речима, данас је начин комуникације пружена свима преко дигиталног простора, тако и контакт са публиком театра се одвија на тај начин, путем друштвених мрежа, не би ли се привукла.
"Ми ћемо радити увек класику, као и модерну класику, али и савремене ауторе који ће једног дана постати класици. У плану нам је тако да поставимо на сцену роман "Деца" Милене Марковић, који је освојио НИН-ову награду ове године", навео је Гонцић.
Народно позориште је од почетка ове године реализовало три премијере - "Пеликан", "Иранска конференција" и "Године врана", а тренутно су у току пробе две представе - "Рат и мир" према роману Лава Толстоја режираће Борис Лијешевић, док драму "Успаванка за Алексију Рајчић" Ђорђа Косића поставља Југ Ђорђевић.
Игор Бојовић, директор Позоришта за децу "Бошко Буха" приметио је да се публика увелико за време Ковида 19 ужелела пре свега - "доброг позоришта" и једва је дочекала укидање мера да могу комотно да гледају представе без маски и дистанце.
Напоменуо је да су им у пуном капацитету многе представе редовно распродате у великој сали "Александар Аца Поповић" у УК "Вук Стефановић Караџић" коју годинама користе, док им се не заврши дуготрајна реконструкција установе - објекта на Тргу републике.
Бојовић је подсетио да су скоро славили 15 година хит комедије "Крчмарица Мирандолина" Карла Голдонија, у режији Југа Радивојевића, и наравно сала је била препуна, а и други комади са репертоара су често распродати - "Мачор у чизмама", "Пепељуга", "Хајди" или "39 степеника".
Вања Балаћ испред Позоришта лутака "Пинокио", уместо управника Владимира Ђурковића, нагласила је да им је било важно у овом дечијем театру да одрже репертоар, у таласу вируса короне када је дозвољено да се ипак играју представе, са свим мерама.
Она је подсетила да су међу првима кренули да раде уживо преносе представе, али не само емитовање на YouTube платформи, већ да глумци заиста играју и камера их снима и репродукује уживо.
"Глумцима је то било необично да играју без публике, да нема деце испред њих, јер су навикли да имају неку интеракцију са њима. Сада су мере укинуте, сала нам је са пуним капацитетом продаје места, и углавном су нам представе распродате", рекла је Балаћ и похвалила се да је живе преносе њихових представа публика гледала у великом броју, као 13.000 прегледа за комад "Лепотица и звер".
Најавила је и мултимедијалну прославу 1. априла са концертом и премијером нове представе "Бајка о зачараној лепотици" као обележавање 50. рођендана са слоганом "Пола века игре".
Драматург по вокацији - Александар Ђаја, директор Позоришта на Теразијама, каже да своју публику нису изгубили за ове две године, иако су доста заказивали али и отказивали извођења представа.
"Имали смо проблем да одиграмо све представе, ипак је код нас велики ансамбл, не само глумаца, ту је и оркестрар, балетски играчи, али смо радили стално. Веома је специфично наше позориште које игра мјузикле са Бродвеја, као лиценце, али и домаће. Надам се да смо се изборили са свим недаћама пандемије и да ћемо од сада сви играти комаде са пуним капацитетом публике", рекао је Ђаја и напоменуо да је у време свих таласа Ковида 19 управо публика била заштићена, са маскама на лицу све време, док глумци на сцени ипак нису.
Нагласио је да су имали две премијере за две године - мјузикли "Са друге стране јастука" према 30 рок хитова Момчила Бајагића Бајаге у режији Југа Радивојевића, као и "Флешденс" редитеља Владимира Ђурковића, према истоименом америчком филму, а радили су и обнову хита "Цигани лете у небо".
Бојана Ковачевић, управница Народног позоришта у Сомбору, сматра да су свуда проблеми исти, и у мањим срединама и у Београду, али да "престоница у сваком погледу, нарочито у медијима, има већу видљивост од остатка Србије".
Она је рекла да се суочила са многим проблемима када је дошла на чело НП Сомбор, а претходно је била секретар куће, те да је имала недаће око малог броја запослених, јер је велика потреба за још људи.
Ипак, и поред свега, у првој години пандемији урадили су четири, а у другој још три премијере, тако да је публика у Сомбору увек имала разумевања.
Драматург и књижевник Милош Латиновић, директор Битеф театра и БИТЕФ фестивала, истакао је да је држава Србија једини продуцент институционалних позоришта, и да "без државе - нема позоришта".
Самим тим неке експерименталне пројекте које реализује Битеф театар за свега мали број публике, не би могао да се спрема без помоћи Министарства културе и управе Града Београда.
"Битеф фестивал је наша комуникација са светом, увек су нам те представе пуне, тако да немамо никада проблем са нашом публиком. Опет, љубитељи театра би требало да се интересују за теме, представе које желе да гледају, да сами процене шта их то занима", напоменуо је Латиновић.
Стално запослен редитељ Крушевачког позоришта - Владимир Попадић, који тамо реализује барем једном годишње представу, уместо одсутног управника Бранислава Недића, говорио је на тему шта данас пролази од жанрова и тема код публике позоришта.
"Мјузикли, комедије, ти лаки комади, увек ће бити мамац за публику, она воли да се забавља када изађе у театар. Рецимо, представе на Вест Енду или Бродвеју су месецима унапред распродате, тако да сада људи траже да купе карте за април 2023. године", открио је Попадић и додао да је потребно пронаћи комаде који ће да занимају публику.
