Ова нова представа Новосадског позоришта рађена је по култној књизи Марка Твена, са легендарним јунацима, која говори о њиховим авантурама и детињству, али пре свега о њиховом одрастању и сазревању кроз то.
Позната прича Марка Твена говори о освајању слободе и померању њених граница, подсећају у Новосадском позоришту, додајући да је то била инспирација драматургу Роберту Ленарду за текст који је исписао, и повод редитељу Золтану Пушкашу да направи мјузикл. Музику су компоновали Давид Клем и Ервин Ереш, а кореографкиња је Иста Степанов. Сам редитељ је аутор костима и сценографије.
На шта данас треба да укаже књига, која је одувек значила излазак из детињства, и први корак у свет одраслих који се испоставља не као црно - бели, него са силним нијансама, па оно, што се на први поглед можда чини да није добро, у ствари јесте, и обрнуто? Има милион ствари на које ће ова представа указати, истиче за наш лист редитељ Золтан Пушкаш, додајући да су оне актуелне у сваком смислу.
- Говоримо о расизму, од почетка до краја, јер постоји и код нас, и свуда у свету, и о слободи. Хаклбери Фин у једном сонгу, у којем је “избацио” све из себе, каже да неће да живи у друштву где су полицајци највећи господари. Роберт Ленард је јако добро написао сонгове, има их 11, и све сажео у њима, јер ми не можемо у представи обрадити цео роман. Кренули смо од половине романа, кад су Том Сојер и Хаклбери Фин побегли, и цело село их тражи, мислећи да су умрли, јер управо желимо да покажемо како увек негде постоји та жеља за слободом - напомиње Золтан Пушкаш, додајући да је пример за ту слободу и живот Хаклберија Фина, који је одрастао на улици, и свашта доживео.
И Том Сојер заправо нема пуно времена да одрасте, него ођедном, указује Пушкаш, и подсећа на све што је овај лик имао прилике да види у свом младом животу, од убиства, до љубави према Беки.
- Актуелна је и мржња, која одувек постоји, као и верска загриженост, присутна у Америци, али и свуда. Желимо да покажемо у представи да се понашамо као велики верници, а иначе смо јако ограничени. Сви смо ми у глави ограничени, као у затвореном кругу, у друштвеном смислу. Наравно, сви желимо да буде боље. Мислим да ће ову представу сви разумети и млади људи, не само одрасли, јер о пуно ствари говори конкретно, о разисму, мржњи. Наш Том Сојер, а и наши клинци, бар ја тако мислим, у садашњем времену тако функционишу да желе да побегну не одавде, него од свега - сматра Золтан Пушкаш, и подсећа да и Хаклбери Фин и Том Сојер такође желе да побегну, јер не желе да живе у друштву оптерећеном мржњом и лицемерјем.
“Том Сојер су и данас сви они момци и девојке који више неће да живе у свету традиционалних односа, какав су за њих градили родитељи. То су они млади људи који не желе да граде ни подупиру свет који је пун мржње и дискриминације. То су деца која су спремна да оставе све што је било лоше са жељом да саграде неки нови свет. Том Сојер је посебан јер не припада овом свету, али и по томе што не остаје пасиван у томе. Преко својих, готово криминалних дела, инстинктивно чини нешто против лажног морала: фарбање ограде, цинкарење цедуљицама у цркви... Он се буни, али тај бунт остаје чист, детињаст”, речи су редитеља Золтана Пушкаша, поводом премијере ове представе.
Главне улоге поверене су младим глумцима, као и студентима 2. и 4. године Академије уметности у Новом Саду, а уз њих играју и чланови ансамбла Новосадског позоришта. Тома Сојера игра млади Бенце Салаи, а Хаклбери Фин је Роберт Ожвар. Поред њих, деца у овој представи су студенти АУНС: (Беки Течер) Бланка Денеш, (Сид Сојер) Давид Бубош, (Џо Харпер) Акош Њари, (Сара) Шара Хајду, и (Џесика) Ноеми Кемивеш, те Кристиан Будинчевић, Дина Дедовић Томић, Даниел Дудаш, Николета Гргић, Бланка Хорват, Роланд Ласло, Жофиа Мађар и Даниел Тот. У улогама одраслих су: (Тетка Поли) Терезиа Фигура, (Свештеник Спраг) Атила Гириц, (Маф Потер) Габор Понго, (Индијанац Џо) Даниел Гомбош, (Доктор Робинсон / Судија Течер) Атила Немет, и (Гђа Даглас) Ливиа Банка.
Н. Пејчић
