Наиме, ових дана део глумачке екипе припрема копродукцијску представу “Вентилатор” са позориштем из Копра, а други део је овде ангажован у новој представи “Том Сојер”. Уз то, остале театарске снаге раде на престојећем другом издању фестивала “Синерџи”, који је овај театар покренуо прошле године.
О свему томе за наш лист говори управник Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз Валентин Венцел, опскрбљен мноштвом података, нових наслова, имена, са којима ће се и њихова публика сусретати наредних месеци.
Прошла сезона је носила назив “Борба с ветрењачама”. Судећи по резултатима, та борба није била узалудна и с таквим утиском се креће у нову сезону. Шта ће се у њој дешавати?
– Мислим да је то круцијално питање сваког менаџмента, и сваког позоришта: којим путем, правцем наставити у наредној сезони? Наша наредна, 45. сезона Новосадског позоришта, је, на неки начин, јубиларна. И, ако хоћемо да утврдимо у ком правцу има смисла наставити, јако је важно имати неку слику о томе где се сада налазимо. Ако би само неке статистичке аргументе употребили за одређивање циља у наредној сезони, онда има смисла подсетити се да је Новосадско позориште, у току и на крају протекле сезоне, учествовало на 11 фестивала. Са тих 11 фестивала је сабрало 11 награда. Треба знати да су од тих 11 фестивала, четири била само смотре, што значи да смо са седам фестивала донели 11 награда и, што је за мене јако важно, ми смо их освојили чак с три представе, што значи да имамо уједначеност продукта и резултата овог позоришта. Та три пројекта су, по својој тематици, форми, потпуно различити, међутим, у кругу публике и стручне јавности су оцењени јако високо.
Ми смо освојили један јако широки простор наше присутности, од Копра до Астане, од Будимпеште до Скопља, са јако различитим културним провинијенцијама. Е, сад, освојити простор је једна ствар, а задржати позицију на њему је наредни задатак. Дакле, у 45. сезони је наш основни задатак да, што је могуће стабилније, и на вишем нивоу, задржимо нашу позицију на овако великом простору. Отуд и ови наслови, који ће бити кичма нашег стваралаштва у 45. сезони. Некако рачунамо да су та дела, литерарни предлошци, и да су заправо део културног идентитета новосадске публике. Јер, заправо је публика нашег театра потенцијална публика целог града. Зато смо мало рачунали с тиме да нам репертоар за наредну годину некако, бар по насловима, звучи познато за што већи могући број публике.
Шта очекује гледаоце у наредној сезони?
- Већ овог тренутка су у току пробе две представе. Једна је у Копру, у продукцији са тамошњим Месним гледалишчем, предмет је Голдонијева комедија “Лепеза”, а представа се зове “Вентилатор”, и њена премијера ће бити у Копру крајем октобра, а овде 5. новембра, уочи “Синерџи” фестивала. У исто време, Золтан Пушкаш режира код нас “Тома Сојера”, и то је још једна сарадња Новосадског позоришта и студената АУНС.
Након “Синерџи” фестивала, и премијере “Тома Сојера”, Роберт Ленард започиње рад на пројекту “Сањари”. Подсећам, то је тематика коју је Бернардо Бертолучи обрадио у свом филму, и то је нека реплика заправо на овај филм, али је, пре свега, реплика на догађања 1968. Још ћемо у овој години започети један од наших централних пројеката, а то ће бити “Ана Карењина”, у режији Дејана Пројковског. У јануару би кренули с пробама “Тила Ојленшпигела”, у режији младе Таре Манић, асистенткиње на Факултету драмских уметности у Београду. После ове, следи премијера већ започете “Ане Карењине”. Имамо још пред крај сезоне у плану Диренматов “Анђео је слетео у Вавилон”, режија Иштван Сабо К. На крају сезоне улазимо у копродукцију са националним театром у Мишколцу. Нисмо се одлучили за комад, али имамо две алтернативе:“Принцип” Биљане Србљановић или “Брод за лутке” Милене Марковић. Представу ће режирати Атила Береш, који је режирао “Виолинисту на крову”, мјузикл рађен у копродукцији са СНП-ом.
То је кичма нашег репертоара, и ови наслови некако чине делове нашег културног идентитета у Новом Саду. Ови комади свима познато звуче, зато што су део нашег колективног знања. Сви овде о сваком овом комаду понешто знају, па макар га никад нису прочитали, или нису видели неко остварење рађено по њему. У неком литерарном смислу, то су већ саме вредности за себе, а проблематика тог сломљеног и усамљеног срца је у сваком комаду присутна.
Да ли ће то бити мото ове сезоне?
– Да, то ће бити мото.
Ово је друга година како сезону започињете “Синерџи” фестивалом, по идеји овог позоришта, коју реализујете у сарадњи са Фондацијом 2021.
– Важно је да јавност зна да је “Синерџи” међународни фестивал позоришта етничких и језичких мањина, да будемо прецизни,и то је, заправо, један сегмент програма ЕПК 2021. Ми смо један од гарантованих сегмената овог пројекта, а Новосадско позориште је носилац овог сегмента. Фестивал ће ове године бити одржан од 6. до 12. новембра, с тим да 5. заправо наша копродукциона представа “Вентилатор” отвара фестивал, а онда играју гости. Ове године ће бити изведено девет представа, можда и десет. Око ових тешкоћа вреди један утисак одмах на почетку изрећи, а то је различит однос театара уопште према квалификацији мањинског. Наиме, ми у овом тренутку имамо проблем са контактирањем и уопште са расположењем мањинских театара из западне Европе. То је једна појава коју треба обрадити, или бар споменути. Једноставно, несразмерно је већа заинтересованост мањинских театара из источне Европе, из Азије, па чак и далеког Истока, да буду учесници овог фестивала, него ли мањинских театара у западној Европи. Но, имаћемо два ансамбла из западног дела Европе. Из Авињона нам долази Арапско позориште, и немачки театар из Болцана, дакле из Италије.
Фестивал отвара Словенско гледалишче из Трста, то је и новосадској публици познат театар из осамдесетих година, били су и победници Стеријиног позорја. Дакле, то су наше колеге Словенци из Италије. Долази нам једна врло интересантна представа на руском језику из Израела, театар Шаула Тиктинера, с пројектом везаним за Шагала, а у ствари је луткарска представа за одрасле. Долазе нам и из Буинкса у Русији, и извешће нам представу на татарском језику. Биће ту и представа из Истанбула на јерменском. Очекујемо и мађарски театар из Украјине. У преговорима смо и са једним мађарским театром из Румуније. То није сасвим сигурно. Долазе нам и колеге из српског театра у Будимпешти. Дакле, долазе нам колеге Срби из Будимпеште, Јермени из Турске, Татари из Русије, Руси из Израела, Мађари из Украјине... Имаћемо и конференцију, која ће бити оснивачка за међународну Асоцијацију мањинских позоришта. Седиште ове асоцијације треба да буде у Новом Саду, а имамо доста великих шанси да неки од органа ЕУ, можда ће то бити Комесаријат за културу, или неко друго тело, има удела у оснивању ове асоцијације, али са седиштем у Новом Саду. То ових дана треба да буде одлучено.
Н. Пејчић
- “Вентилатор”, копродукција Новосадског позоришта и Гледалишча Копер / Словенија
- “Просци”, Буинск театар, Буинск / Русија
- “Шагалов лет”, Позориште Шаула Тиктинера, Тел Авив / Израел
- “Лепи дани у Аранхуезу”, Словенско гледалишче, Трст / Италија
- “Авала експрес”, Српско позориште, Будимпешта / Мађарска
- “Мајчина песма”, Немачко позориште, Болцано / Италија
- “Нађимо једни друге, то је оно што немамо”, Јерменско позориште, Истанбул / Турска
- “О ти, кога волим илити прича о једној апокалипси”, Арапско позориште, Авињон / Француска
- “Золтан поново сахрањен”, Народно позориште Иљеш Ђула, Берегово / Украјина
