када се обележава стота годишњица његовог рођења, па све до краја маја. „Рудолф Бручи је оставио изузетно дубок траг у уметности ових простора, како самим својим стваралаштвом, тако и веома богатим друштвеним ангажманом”, изјавио је јуче на конференцији за новинаре, којом је најављен Фестивал „Рудолф Бручи”, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама проф. Мирослав Штаткић.
Кроз низ програма, у чијим је темељима композиторова музика, уједињени су потенцијали Српског народног позоришта, Војвођанског симфонијског оркестра, новосадске Академије уметности, Музичке школе „Исидор Бајић”, АКУД „Соња Маринковић”, Завода за културу Војводине... На отварању Фестивала ВСО ће у новосадској Синагоги извести три моћна Бручијева дела: Трећу симфонију, Концерт за тромбон и оркестар бр. 2 и Симфонију Леста. Војвођански симфонијски оркестра ће при томе наступити под управом руског маестра Илмара Лапинша, који је својевремено дириговао првим концертом Војвођанске филхармоније, коју је управо Бручи основао.
Следећи концерт заказан је за 12. април и на њему ће наступити Гудачки квартет ТАЈЈ и Камерни оркестар Завода за културу Војводине са кларинетистом Александром Тасићем као солистом, а 25. маја ће у фокусу бити Бручијеве композиције за хармонику, које ће извести оркестар хармоника МШ „Исидор Бајић” и АКУД „Соња Маринковић“, као и Марко Трајковић, студент на одсеку за хармонику Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
Под окриљем Фестивала „Рудолф Бручи” премијерно ће у Српском народном позоришту бити изведен и његов балет „Катарина Измаилова”. Оригиналну кореографију и режију Димитрија Парлића са праизведбе балета 1977. на сцени Народног позоришта у Београду, на сцену „Јован Ђорђевић” СНП-а пренеће Константин Тешеа. Пробе су већ почеле, а излазак пред публику најављен је за 20. мај. Иначе, на својеврстан начин део Фестивала ће бити и Темишварска филхармонија, која ће током пролећа тамошњој публици представити Бручијев Кончертино за оркестар, као и његове Метаморфозе Б-А-Ц-Х, а идеја је такође и да Зрењанински камерни оркестар уприличи војвођанску турнеју са његовим камерним делима.
Подсетимо, загребачки ђак, београдски студент и бечки постдипломац, Рудолф Бручи (Загреб, 30. март 1917 – Нови Сад, 30. октобар 2002) готово целокупну каријеру везао је за Нови Сад: био је корепетитор и директор Опере СНП, али и утемељивач и први декан Академије уметности, где је од почетка инсистирао на обезбеђивању најквалитетнијих инструмената и довођењу најбољих професора, па су, рецимо, на музички одсек дошли педагози са Московског конзерваторијума, попут чувеног Јевгенија Тимакина... Претходно је пуне две деценије провео на челу МШ „Исидор Бајић” направивши од прилично учмале, учаурене музичке школе образовну установу која је по свему, од ученичких ансамбала до деловања нових одсека, постала узор и у оној великој Југославији. При томе је, како је једном сам признао, „многе ноћи провео у школи над партитуром”...
Тако је и поред изузетно активног, понекад исцрпљујућег друштвеног ангажмана, ипак растао и Бручијев композиторски опус, можда не толико импозантан по укупном броју написаних дела, али је безмало свака од композиција изашла из његовог пера оставила итекако значајан печат у савременој музици. То се пре свега може рећи за оркестарска дела, попут Симфоније Леста, која је добила Гран при на светском конкурсу белгијске краљице Елизабете, затим кантата „Војводина” и „Србија”, па врхунске партитуре за камерне формације, а посебну пажњу у његовом стваралаштву завређују балети „Катарина Измаилова”, „Демон злата” и „Кирка”, те опере „Прометеј” и, поготово, „Гилгамеш„ који, по оцени професора Штаткића, представља једну од граничних тачки у домаћем стваралаштву...
Покрајински секретар за културу, информисање и односе са верским заједницама је такође подсетио и на то да је заслугом Рудолфа Бручија 1978. формиран Музички центар Војводине, који је обједињавао све што је на овом плану било релевантно: оперу, балет, филхармонију, камерне ансамбле, концертну пословницу... Центар је улагао у све ансамбле који су могли да послуже за развој музичког стваралаштва у Војводини, па тако и ондашњој Југославији. Припремани су захтевни програми са познатим диригентима и извођима, који су импресионирали својом озбиљношћу, а репертоарска политика је омогућавала афирмацију и домаћим младим композиторима те су могли да размишљају о својој будућности...
Нажалост, овако моћна институција угасила се одмах по његовом одласку у пензију, 1983. Међутим, како каже професор Штаткић, о тој далекосежној Бручијевој идеји на бази које је формиран и деловао Музички центар требало би поново размислити јер она јасно говори о томе како би требало организовати музички живот у Војводини и уопште у Србији, са посебним акцентом на промоцији домаћих аутора и њихових дела. „Када изводимо домаћа дела, ми говоримо свету о нама, и свет то прихвата. Зато већина земља толико брижно води рачуна о домаћем репертоару. Управо то је Рудолф Бручи знао да препозна и у Покрајинском секретаријату интензивно размишљамо о томе како да његову идеју реафирмишемо”, навео је проф. Штаткић.
Иначе, уз фестивал, јубилеј великог композитора биће обележен и научним скупом „Живот и дело Рудолфа Бручија: композитор у процепу између естетика и идеологија”, који ће се у организацији АУНС и Матице српске одржати 30. и 31. марта. Како је најавио продекан за науку Академије проф. Богдан Ђаковић, скуп је позивног карактера и о различитим аспектима Бручијевог ставралаштва говориће двадесетак композитора, музиколога и истраживача из Србије и иностранства, чији ће радови на крају бити објављени у посебном зборнику.
У реализацији Фестивала „Рудолф Бручи”, чији је покровитељ ресорни покрајински секретаријат, укључило се и Друштво које носи композиторово име, а његова председница Драгана Милошевић је појаснила да је ово удружење грађана основано управо с циљем да сачува од заборава све оно што је Бручи урадио за Нови Сад, Војводину, Србију, музичку уметност уопште. На јучерашњој конференцији за новинаре говорили су и подсекретар у ресорном покрајинском секретаријату Зоран Лазин, в.д. директора Опере СНП Александар Станков, директор ВСО Роман Бугар, као и Рудолф Бручи син, који је поручио да је култура визит-карта сваке нације, те да би било лепо када би увек на том фону било и подсећање на његовог оца.
М. Стајић
Штампање партитура
Мирослав Штаткић је јуче саопштио и да су у плану нови преписи нотног материјала свих дела Рудолфа Бручија, као и штампање његових партитура. „То је јако важно како бисмо имали пуну архиву онога што нам је оставио”, рекао је проф. Штаткић, додавши да је идеја и да се у перспективи, у наредних неколико година, сниме сва Бручијева дела.
