Осим сорти којих има у целом свету, бугарски винари своју пажњу све више усмеравају према домаћим врстама лозе као што је већ наведени мавруд, потом гамза, рубин, димјат… Та тежња бугарских винара да истакну сопствени идентитет и да понуде вино које је одраз поднебља и винарске традиције је наишла на веома добар пријем и код домаћих љубитеља вина, али и код странаца који све више посећују Бугарску.
Узгајање винове лозе у Бугарској вуче корене још из античког доба. Виногради се у Бугарској простиру у две регије које дели Стара планина, масив, који се пружа од Србије до Црног мора и дели државу на два дела. Први је Дунавска равница, а други Тракијска низија. Вински туризам се у земљи наших суседа све више развија, нарочито у Тракији, у околини градова Пловдив и Сливен.
У непосредној близини Пловдива издвајају се две винарије „Драгомир” и „Вила Јустина”. Ову потоњу смо посетили и били пријатно изненађени с којом озбиљношћу су се прихватили овог посла. Наиме, они осим модерне винарије и винограда који се налази на надморској висини од 300 м и имају 420 засада лозе, поседују и фарму коза. Наравно уз добра вина иде фина јаретина и добри сиреви, а козји су високовредновани на гастрономској лествици. У склопу винарије „Вила Јустина” налази се и лепа дегустациона сала у којој посетиоци могу да пробају плодове њиховог рада – добра вина уз традиционално одличне бугарске сиреве.
Мавруд, који се гаји у околини Асеновграда надалеко је познат. Лоза не воли ниске температуре и мрзне на -16 степени Целзијуса. Грожђе се бере у другој половини октобра. Боја вина је рубинцрвена, а стручњаци кажу да му је укус мек, густ и хармоничан. Богат је танинима и киселинама, а ароме које развија подсећају на купину и зрео дуд. Могућност да развије ове пријатне укусе му даје одлежавање у храстовим бурадима.
Постоји и легенда која је везана за име овог вина. Наиме у време када су бугарским подручјем владали авари, кан Крум је сматрао да је прекомерно уживање у доброј капљици био један од узрока за пад овог аварског каганата. Због тога је Крум наредио да се униште сви виногради. Баш у то време се у тадашњој престоници Плиски појавио се лав од кога су многи становници страдали. Лаву се супротставио војник Мавруд, чију је храброст увећало вино. Лав је био савладан, а Крум је наградио јунака. Не само да је потом укинуо наређење да се лоза уништава, него је наредио и да се нова сади, а за спомен та сорта винове лозе је добила име Мавруд.
С друге стране, сматра се, да је ово вино име добило по грчкој речи мавро што занчи црно, јер бобице грожђа ове сорте су тамноплаве, скоро црне. Можда је ово ближе истини, јер се ова лоза гаји и у Грчкој. Како било, вино од овог грожђа често се сљубљује са мерлоом и каберне совињоном и даје куве занимљиве ароме. Зато, уколико се нађете у Бугарској неизоставно га пробајте уз леп комад јаретине, јагњетине или мариниране говедине. Сигурно ћете уживати!
Марина Јабланов Стојановић
