Кад српски кувар спрема традиционална норвешка јела

БЕОГРАД: Београдски кувар Ненад Перић је поделио са особљем Амбасаде Норвешке у Београду своје искуство у припремању хране у изолованом хотелу на норвешкој планини и на начин на који се припремала храна пре више од 200 година. 
norveska kuhinja pixabay
Фото: pixabay.com

У допису из амбасаде који је достављен Тањугу наводи се да је његова прича почела посетом пријатељици која је живела и радила у планинском хотелу Hytta у Норвешкој долини Халинг. 

Hytaa се налази у ненасељеном месту, скривена иза осталих врхова, у нетакнутој природи и изазов је већ тиме што се до њега може доћи само једним делом пута возилом, а затим глисером преко огромног језера којим је Hytaa окружена, или пак пешачким планинским стазама познатим само локалном становништву и планинарима.

Ненад је тако почео да ради као кувар у том хотелу где се храна припрема на начин на који се спремала пре више од 200 година. 

"Hytaa има своју мини електрану, нема домета сигнала мобилних телефона, нема интернета, има своју фарму са животињама где све животиње слободно шетају и хране на планинским пашњацима (свиње, козе, кокошке, краве…). За бригу о животињама је била задужена једна госпођа која је водила фарму. Ујутру када се краве врате са пашњака стиже домаће свеже помузено кравље млеко, јогурт, сиреви, домаћи путер, и надалеко чувена домаћа павлака која је освојила златну медаљу за квалитет", прича Ненад.

Признаје да је највећи изазов било адаптирати се и вратити у време и доба када се традиционално радио цео процес припремања хране, допремања намирница и служења. 

"Кувати уз свећу и без струје и користити струју која је на располагању само 8х, где је наравно и апсолутно крајњи циљ да сваки гост буде задовољан и насмејан пуног стомака оде срећан и опет се врати".

Каже, међутим, да је комплетно искуство било незаборавно, јер је научио и друге технике спремања намирница, али и како да негује животиње. 

Наводи и да Hytaa има своју пушницу за димљење рибе, меса и сирева, да је у околини језеро богато планинском пастрмком, која се димила у пушницама или ферментисала.

У хотелу Hytaa се, каже, за доручак углавном спремају кисела риба, кавијар, димљено месо, сиреви, поврће и салате. 

"Што се тиче главних јела за ручак или вечеру ту постоји такође огроман број специјалитета и јела од меса - печење, стекови, шницле, кобасице, кувана јела, разни потажи и супе, тако да у том делу кухиња јако подсећа и има доста сличност са српском", прича Ненад.

Наводи да скандинавске земље, а посебно Норвешка, воде рачуна о одрживом развоју и очувању природе и користе своје производе и праве своје специјалитете из националне кухиње. 

"Један од примера такође је и ресторан Мааемо у Ослу који важи за један од најбољих ресторана на свету и налази се у Мишелиновом водичу, где се на јеловнику који је сезонски налазе углавном домаћа Норвешка традиционална јела. Иста та јела можете да пробате на традиционални начин у већини Hytaa широм Норвешке", истиче Ненад, кога су тренутбни животни планови вратили у Србију, али се нада да ће у неком тренутку обновити утиске из Норвешке који су, каже, још нажни.

EUR/RSD 118.3693
Најновије вести