Петар Ћорковић: Људи не схватају чар кувања

Кроз јеловник у шест гонгова, исто толико вина и причу о храни, уз обалу Јадранског мора у Которском заливу, упознали смо кувара Петра Ћорковића, шефа кухиње хотела Allure Pallazi.
Petar Corkovic
Фото: Dnevnik.rs

„Људи не схватају чар кувања. Колико то спаја људе кад се спреми добра храна и седне с људима па почне разговор. Ручак не може да се спреми нити конзумира за пет минута јер онда нема чар“, каже млади кувар Петар Ћорковића док дегустирамо његове креације и док нас речима уводи у сваки залогај, укус, мирис и дрхтај непца. Ове укусе Петар је усавршавао 14 година, а у прву кухињу је ушетао са непуни 18 година, упоредо завршавајући вишу хотелијерску школу. Каријеру је почео у реномираним ресторанима у Београду, наставио у Русији и Украјини и сада у Црној Гори.

Како је почела та љубав према кувању?

„Потичем из угоститељске породице, моји родитељи се нису бавили тиме, али татини стричеви су звучна имена у Београду. Мајка је одлична куварица која је увек све свеже спремала и одатле је кренула та љубав. Пратио сам своје снове, имао сам максималну подршку родитеља и захваљујући њима сам све ово и постигао.“

Када дођете кући, ко кува, мама или ви?

„Мајка. Ја могу да будем шеф кухиње у свим објектима света, али она је то код куће. Бољи је кувар од мене за једно 600 класа. Можда сам ја шеф кухиње али најбољу храну спрема моја мајка.“

На чему се базира јеловник хотела у коме радите?

„Базирамо се на интернационалној кухињи, има доста мексичке, шшпанске, француске али све се базира на свежим намирницама које су у сезони у Црној Гори. Сада смо у сезони добре рибе и квалитетног меса, од поврћа су актуелне шпаргле, рукола, разна зачинска биљке, од воћа цитруси.“

Који је најбољи савет за младе куваре? Шта добар кувар мора да зна?

„Не мора да зна ништа, мора да воли свој посао. Нисам ни ја знао ништа али сам волео кулинарство и имао сам вољу и жељу за радом. Научио сам доста и то покушавам да пренесем на млађе колеге. У мојој кухињи најстарија особа има 24 године и волим да радим с младима који има су спремни да уче. Правим будуће наследнике. Постоји пар нас из Београда који увек водимо за собом нашу децу, тако да ја овде у кухињи у Доброти, имам четворо људи из Београда који ме прате већ три године. Дакле, најважније је да воле свој посао. Један од мојих ментора Горан Ковачевић ми је рекао да све може да се научи само ако желиш.“

Шта је најтеже у вашем послу?

„Темпераура. Сад смо на мору, ако је напољу 40 степени, можете да замислите колико је у кухињи, али ако волите свој посао, док кувате заборавите и на топлоту и на дуго стајање и све се враћа у неку нормалу. Све се своди на то да ја своју љубав искажем на тањиту, онда гост то осети и части газду и сви су задовољни. То је тај зачарани круг угоститељства.“

Шта волите да једете?

„Највише волим италијанску кухињу. Радио сам с људима из Италије и од њих сам научио и схватио колико то може добро да буде само ако се спреми на прави начин.“

Колико је компликовани спремити јело у време пошасти алергија на глутен, млечне производе и још много тога?

„Приметно је да су одједном сви алергични на све, али ми морамо да пружимо услугу од пет звездица и морамо да испунимо сваки захтев. Имали смо госте који су тражили чоколадну торту али да буде без глутена и глукозе. Ипак смо успели и направили смо торту којом су били одушевљени. Ако сам у могућности, увек испуним захтев да би гост био задовољан.“

Колико пута сте се испекли и да ли вам је некада нешто загорело?

„Небројено пута сам се испекао, то је неизбежно... А често нешто и загори. То мора да се деси јер је у опису радног места и увек вреба неки Марфијев закон, али свака грешка може брзо да се исправи и да се на њој научи.“

Остајете овде или се враћате у Београд?

„Остајем јер сам овде добио потпуно одрешене руке да могу да кувам с љубављу оно што хоћу, а други разлог је што сам упознао Црногорку, тако да су моји планови везани за Доброту. Уосталом, долазим сваки дан на посао насмејан, што је важно јер ако ја нисам срећан онда нису ни гости.“

Текст и фото: Снежана Милановић

Јеловник у шест гонгова

Каменице са кавијаром

Фото: Dnevnik.rs

Каменица с кавијаром и кремом од јагода.

Salmorejo супа

Фото: Dnevnik.rs

Традиционална шпанска хладна супа од свежег парадајза и паприка, хрскави хлеб са тврдо куваним јајетом препелице, инћунима и упрженом пршутом на ајоли сосу.

Ceviche allure

Фото: Dnevnik.rs

Свеже маринирана морска орада у сосу од манга, ђумбира, црвеног лука, коријандера и маслиновог уља.

Равиоли у сосу од шумских печурака

Фото: Dnevnik.rs

Cuori паста са тартуфима у маскарпоне сосу.

Tukan rib eye

Фото: Dnevnik.rs

Rib eye стејк, 28 дана старени, са сезонским поврћем, црним тартуфима и демиглас сосом.

Селекција десерата

Фото: Dnevnik.rs
EUR/RSD 118.0933
Најновије вести