Награда „Лос Анђелес Италиа“ је, по његовим речима, за глумца велико признање јер су је раније добијали неки од холивудских глумаца. Пре него што су се стране награде нашле на његовој витрини успеха, Биковић је своје глумачко упориште изградио у Србији, играјући у бројним серијама и филмовима, које су му донеле велику славу и популарност.
Учешће у великим пројектима и филмовима „Монтевидео, Бог те видео“ и „Монтевидео, видимо се“ омогућило му је да своје глумачко умеће покаже и широм света, па тако данас своју каријеру, осим у Србији, гради и у Русији и то, чини се, веома успешно. Да у тој борби на два „фронта“ жели да се прикаже публици у што разноврснијим жанровима и филмовима демонстрирао је играјући руског клизача Владимира Леонова у филму „Лед“, због чега је, како је рекао, технике клизања учио више од четири месеца.
Две руске шампионке су нам биле инструкторке клизања, а пре одласка на припреме у Русију ја сам додатно ангажовао и инструкторе у Србији. Сваки дан сам вежбао и јесте поприлично напорно, јер вам раде неки мишићи за које нисте ни знали да их имате. Ја их зовем вежбе за породиље, које никада не бих ни радио у теретни, али су важне за стабилност на леду, рекао је Милош Биковић на почетку разговора за Дневников „ТВ Магазин“
Да ли бисмо ваше умеће на леду могли да видимо и ван камера?
Мислим да бисте се разочарали у мене. Требало би ми мало времена да уђем у штос, како бих поново клизао.
Неколико година уназад радите у Русији, какав је утисак на вас оставила руска публика, да ли је захтевнија од овдашње?
Није, али је отворенија. Тамо вам пишу критике и похвале на две стране, а не штеде вас ако немају ништа лепо да кажу. Руси имају истанчан укус и њихова публика је врло критички настојена. То може да буде и помоћ за глумца, али и притисак.
Они имају образовану публику, али се не разликује у суштини од наше. Хејтера има и овде и тамо, али и нормалне, позитивне публике.
Да ли је, онда, руска публика била од помоћи или сте имали притисак због тога?
Није био притисак, али јесте било изазовно. Мада, више се концентришем на свој посао, а тек онда гледам како публика реагује.
А како вам се допала руска филмска машинерија? Јесте ли морали да се прилагођавате неким посебним тамошњим правилима или сте слободно упловили у целу ту причу?
Постоје нека правила која се разликују од наших. Они имају читав тим кастинг директора и агената који код нас не постоје, али су присутни у великим системима. Ми немамо новца за то.
Тако да је било потребно да научим како то функционише, али пошто је тај систем добро уређен и сва правила се добро знају, имао сам углавном нормална искуства. Дешава се и у Русији да постоји кршење правила, али ја сам пролазио доста добро.
Утисак је да су вас српски редитељи ставили у калуп улоге доброг момка. Да ли је одлазак у Русију била прилика да се публици представите у неком новом светлу, жанру и кроз неке другачије улоге?
Јесте, дефинитивно. Ми немамо новца да бисмо могли да експериментишемо, а и кад имамо новца не знамо да га употребимо. Често се покаже да неки пројекти буду лошег квалитета, јер је однос према филму неких људи застарео. Ми некако те грешке лако праштамо. У Русији се такве грешке не праштају.
Тамо када направите лош пројекат, а добили сте новац од државе, више га никада нећете добити ако не задовољите одређене критеријуме. Зато они добро обаве припреме за пројекте, па ви као глумац имате могућности да припремите и одиграте различите улоге.
Онда можете да мењате свој глумачки израз. У Србији се ради по принципу: „Дај ми двеста грама Биковића, триста грама Вука Костић и то помешај с једним Ђуричком и Ћетковићем, па ће то онда добро да делује“. Такав је однос често код нас, што је, нажалост, на штету публике, али и глумаца.
Снимам филм о Тесли!
Најавили сте и снимање филма о Николи Тесли у вашој продукцији. Какав ће то бити филм?
То ће бити научна фантастика. Овим филмом желимо да свет подсетимо на српског генија, који је променио и обасјао целу цивилизацију. Желимо да позиционирамо Николу Теслу као првог или можда најзначајнијег ИТ стручњака на свету, јер он је био Стив Џобс пре Стива Џобса.
Он је довео до технолошке револуције, коју ми нисмо умели да искористимо. Мислим да је данас, када је дигитализација у току, веома важно да ми као друштво схватимо да је то велика шанса за нас и да је ИТ сектор нешто што Србији може да дозволи да постане прва у свету. Звучи невероватно, јер ми нисмо научени на победнички сценарио, али морамо да схватимо да је то наша велика шанса и да ћемо нестати ако је не искористимо.
Тако да мислим да је Никола Тесла добар пример и добар је моменат да се о њему говори, посебно кроз филм. Ми имамо генијалце и сваки генијалац са компјутером може ову земљу да учини првом у свету. Обратите само пажњу на дигиталну Србију.
Ваше име се све чешће појављује на листама продуцената, да ли је то на неки начин бег од презасићености глумом или је то нека нова страст?
Не, ја верујем да ћу као продуцент умети да се остварим и да имам чиме да се допринесем кинематографији. Није то никакав бег од глуме, јер ја у тим филмовима који су рађени у мојој продукцији углавном и играм.
Најавили сте и отварање графичког студија за обраду слике, шта ће то донети српској кинематографији?
Укратко, донеће то да нам „Немањићи“ изгледају као „Игра престола“ или бар да таква серија буде ближа. Донеће и то да се наши филмови не снимају само у две собе и са три аутомобила. Ми ретко кад имамо филмове као што је то био „Монтевидео“ и слично, који имају велики буџет.
Ми ћемо тиме доћи до тога да правимо филмове холивудског нивоа, можда не „Марвеловог“, али ћемо за релативно мале паре моћи да снимамо велике филмове. То ће отворити врата и за српски анимирани филм.
Да ли мислите да се добри српски филмови полако враћају у моду?
За то је потребан новац. Ми имамо толико интензивно набијену историју, али и свакодневицу, тако да, потребно је само да филмски забележимо нашу реалност и то је већ близу да постане ремек дело.
Имамо толико богату историју коју нисмо обрадили, само је потребно више улагања у кинематографију, а, ево, мислим да је то од ове године почело и надам се да ће се тај тренд наставити. Да ће тих десет милиона које је уложено у кинематографију сада уродити плодом и да ће тога бити још више следеће године.
Изјавили сте да је живот потребно поделити између три стремљења, а то су љубав, амбиција и срећа. Како ви у томе успевате?
Да, у ствари потребно је да пронађете срећу између љубави и амбиције… Па, то је процес и то напоран. Морате да употребите главу, да за сваки дан и сваку ситуацију у животу на други начин приступате, да бисте нешто урадили.
То значи да треба бити свестран и отворити широм очи и уши. Морате да уважавате и поштујете људе, јер они доносе срећу. Нема среће и успеха без других људи.
Владимир Бијелић
фото: Јована Јаребица
