Због тога је добио позив да се представи на ревији француског дизајнера Емерика Франсоа у Паризу у фебруару, као и на тамошњој недељи моде, а како нам је Марко рекао, иако је био изненађен освајањем титуле, позив неће одбити те се већ сад радује што ће се прошетати пред представницима високе моде у Француској. Наш суграђанин би, такође, требало да учествује и на недељи моде у Кини. Марко је, иначе, недавно дипломирао на Факултету за спорт и туризам. По струци је дипломирани тренер у спорту, а своје интересовање је усмерио на кошарку. Због тога што је то његова прва љубав, овај двадесеттрогодишњи младић раније није маштао о томе да постане модел. Био је активан на паркету, али је због повреде ипак паузирао своју спортску каријеру и посветио се манекенству.
Тренирао сам 15 година, постизао разне успехе, а када су ми након повреде рамена рекли да су ми лигаменти пред пуцањем сви озбиљнији планови у вези с кошарком су ми пропали, прича Марко Илкић за „Дневник”.
Међутим, додаје, морао је на опоравак и био је принуђен да обнови годину на факултету, све је кренуло низбрдо.
Док сам се пре две године опорављао и вежбао у теретани другар ми је предложио да дођем на кастинг за SFW. Прво сам одбијао, нисам желео у тај свет. Нисам знао ни шта је ревија и како то функционише. Отишао сам с друштвом на кастинг и организатори су ме приметили и замолили да радим. Учествовао сам на ревијама и рекли су ми да ћу добити добре слике, како ће да ме зову агенције и како сам потенцијал. Тако је стварно и било, одмах по завршетку Српске недеље моде, потписао сам уговор с једном модном агенцијом, присећа се Марко.
Марко је преко агенције с којом је потписао уговор убрзо добио понуду да отпутује и ради у Индији шест месеци.
Три месеца сам живео у Делхију, а друга три у Мумбају, прошао сам целу Индију и упознао много људи, тамошњу културу, осамосталио се и било ми је заиста лепо. У Индији је велико тржиште. Има свакодневног посла и океј се плаћа, прича Марко Илкић.
Како додаје, тамо је радио за „Скечерс” патике, „Рејмонд”, најбоља одела за венчања у Индији.
Био сам по билбордима, а моје слике су се нашле у модним радњама, објављене у индијском издању магазина „Вог” и другим новинама. Радио сам и за познату глумицу Сару Кан, промовисао колекцију њиховог познатог реп певача Бедша итд, наводи Марко.
Како каже, након повратка из Индије посао је кренуо озбиљније. У међувремену је радио кампању за Егзит прошле године, снимио рекламу за РТС и музичке спотове. У будућности би волео да отпутује и опроба се у том послу у Америци, Милану, Лондону и другим светским центрима моде.
Наш саговорник признаје да је, као и већина мушкараца, имао предрасуде према свету моде, али је, ипак, након што се опробао у улози модела, променио мишљење. Како каже, данас је заволео манекенство и озбиљно приступа послу.
Занимљиво ми је, имао сам до сада више од 300-400 сликања, научио сам многе ствари, где год да сам био, објашњава Илкић и додаје да га људи ангажују за сликања и ревије због тога што је висок и што им се свиђају његове очи, таман тен и брада, црте лица и изражене кости.
Иза кулиса је овај посао доста физички напоран, али се ми трудимо да се добро забављамо, мотивишемо једни друге и да се смејемо. Мора лице да нам буде свеже, да будемо одморни. Ревије углавном трају цео дан. Креће се с пробама, па онда иде шминка, фризура, па се пресвлачи, имаш по два, три минута, то мора све да иде брзо. При томе, ми мушкарци поготово морамо да одржавамо тело. Мора да се тренира и да се практикује здрава исхрана. Јесте то лепо и занимљиво, али уопште није лако као што људи мисле, каже наш саговорник.
Марко додаје да за разлику од иностранства, у Србији, нажалост, од тог посла не може да се живи. Како каже, у Србији има много и добрих модела, алиљуди ипак не цене ту професију.
Свет моделинга је такав да те цене док радиш за некога и док те плаћају, а после тога си нико и ништа. То је тако. Док радимо третирају ме као краља, а после тога свако иде својим послом. У Србији се мало плаћа, чак доста људи ради бесплатно због промоције, да би отишли негде. И ја сам тако почео. Често сам радио бесплатно док нисам изградио себе у том свету, искрено је казао млади Новосађанин.
Владимир Бијелић
