Тако је и у овом веку, а сведоци смо да свакодневно људи одлазе за послом на Запад, ЕУ, па и Америку, Аустралију... Тамо дуго или стално остану, неки са врате када зараде пензију, али последњих година све чешће, посебно мајстори и грађевински стручњаци разних профила одлазе да раде на север Русије, Сибир, па и на Полуострво Јамал, градилиште Сабету. Јамал на језику староседелаца, односно Ненецком, значи крај света, а тај крај света је тренутно, кажу стручњаци, једно од највећих градилишта у свету и подручје богато природним гасом и нафтом.
Јово Малиновић из Бачке Паланке, иначе врсни тесар који се овим занатом бави више од четири деценије, у Сабети ради три, а на градилиштима у Русији шест година. Паланчани га добро познају, јер пуно је кровова, тераса и других тесарских рукотворина у овој подунавској вароши дело овог мајстора.
- Први пут сам радио 2013. године у Нејонгрину, а временска разлика у односу на нас је шест сати - каже Јован. - Следеће године радио сам у европском делу Русије. - Није довољно књишки знати да је Русија огромна земља, да има девет временских зона. То је лако рећи и, наводно разумети. Ред величина код нас и код њих нису упоредиве, јер за нас је, на пример, далеко када кажеш да путујеш на посао од Паланке до Новог Сада, или Београда, а тамо је реч о хиљадама километара.
Његово путовање до посла траје по два дана и то све авионом. Прво авионом до Москве 2,5 сата, па сутра у авион за Сабету до које треба још 3,5 сата лета. То му је каже, од куће до посла, копном око 6.000 километара.
-До Сабете се не може копненим превозом, нема пута, а све што је овде стигло дошло је или ваздушним или бродским превозом. Најближи град овом нашем градилишту је око 700 километара и до њега се може доћи само авионом и хеликоптером. Колике су то раздаљине може се разумети само ако човек оде тамо и једно време живи. Јер, на пример, од Москве до Владивостока треба летети девет сати авионом, а даље, како су ми рекли, још 8.000 километара је ненасељена земља.
Јамал је артичко полустрво, па и Сабета припада северном поларном кругу, а искључиво долазе теретни бродови, јер је ово градилиште удаљено свега 600-700 километара од Северног пола. Јамал - ненецки аутономни округ Руске Федерације највећа је територија на свету чији становници живе као номади. Овде се производи 80 одсто руског гаса и осам одсто руске нафте, а живи 20-так староседелачких народа - Ненеци, Хаути, Коми, Ижемци, Сељкупи... који гаје ирвасе и баве се риболовом. На градилишту огромне рафинерије знало је да ради 20.000 - 30.000 људи. Насеље су тек 1980. године основали геолози, а налази се на источној обали полуострава у ушћу Оба у Карско море.
- Радим преко руске фирме "Велестрој-монтаж", пријављени смо, имамо здравствено, пензионо и после пет година имамо право чак и на руску пензију - прича Малиновић. - Тренутно на градилишту је око 5-6 хиљада радника, а било нас је и по 30.000. Поново ће бити толико, јер посла стално има, стално се гради нешто велико, а све грађевине су овде огромне... Сваки дан радимо по 10 сати, а после три месеца можемо о трошку фирме, односно плаћених авионских карата, да идемо кући на месец дана. Имамо солидан смештај, три оброка добре хране, кантину да купимо понешто, али алкохола нема, па прво пиво после три месеца попијем на московском аеродрому када одлазим кући.
Јово каже да у Сабети нема блата, јер је подлога песковита. Снег падне неколико пута годишње, али остане све до лета.
- Тамо лето траје од 20. јула до 20 септембра и тада је темпертура 5,10, 12, највише 15 степени током дана - објашњава Јово. - Комараца у тундри има само десетак дана, а сада је тамо више мрак него дан. За нешто више од месец дана тамо ће бити мрак у наредна 3-4 месеца. Ко се не организује буде му тешко, досадано. Имам интернет, чујем се и видим са супругом, синовима и унучадима, читам... Има нас овде 15-так из наше општине, стотињак из Војводине, Новог Сада, Суботице, Бачке Тополе, Куле, Апатина, Руме...
Мајстор Јово је током до сада радио у Уфи, Самари, Краснодару, Новорусиском, Волгограду и каже да нигде у почетку није лако.
-За ово градилиште на крајњем северу човек мора психички да се припреми, да се адаптира, јер без тога не може дуго овде да опстане. Мора се схватити да смо овде дошли да радимо и зарадимо. Треба заборавити неке навике, а опустити се можеш када дођеш кући. Дошао сам на одмор, а сачекали ме људи и траже да им урадим кров, терасу... Кажу нема у Паланци мајстора – пожалио нам се Јова на крају нашег разговора.
Милош Суџум
