И негде је логично бојати се опасних животиња, али много људи пати од аилурофобије, односно имају страх од мачака.
Од ове „страшне“ болести патили су и Александар Велики, Јулије Цезар, Хенри Други, Наполеон, Мусолини, па чак и Хитлер. Списак људи одговорних за смрт хиљада и хиљада људи, могла је да уплаши једна мала маца. Прича се и да се и страшни Yингис Кан који је на коњу поразио пола Азије и Европе, у присуству мачака презнојавао.
Амерички председник и генерал Двајт Ајзенхауер толико се бојао мачака, да је наредио да свако ко види мачку у његовој близини, моментално је убије. У овај страх спада и веровање да црна мачка доноси несрећу, а особа која пати од аилурофобије након што види да јој је црна мачка прешла пут, добиће у најмању руку тахикардију.
Ове особе не могу да бораве у истој просторији са мачком, а јеже се на само слушање мјаукања или предења. Имају страх и од мачјег крзна, а код неких је он толико изражен, да не могу да виде мачку чак ни на телевизору, већ моментално мењају канал.
Симптоми страха од мачака су знојење, убрзан рад срца, мучнина, сушење уста, гушење.
Свако ко воли мачке не може да разуме особу која пати од ове болести, али фобије људи не могу да контролишу, све док се озбиљно не позабаве њеним лечењем.
Страх од мачака се још назива и елурофобија, фелинофобија, гатофобија, галерофобија, а занимљиво је да мачке осете кад се човек боји, па непогрешиво прилазе више тим особама, како би их оњушиле, што код људи који пате од елурофобије изазива још већи страх.
Неки психијатри и психолози верују да је ова фобија облик менталне болести, али да за њу постоје разлози, као и да су манифестације различите. Психолози сматрају да се људи на првом месту плаше уједа или напада мачке, али и инфекција и болести које преносе ове животиње. У трећу групу спадају они који се боје магијских сила мачака, али је њих и најмање.
Међутим, страх од мачака може бити потпуно неоснован или „урођен“, односно да особа није имала никакву непријатну ситуацију ни као дете са овим створењима, па и даље не може да исконтролише свој страх.
Више је људи свакако који се боје паса, поготово великих, већином, јер су чули да је неко имао непријатност, ујед или напад, и зато што су тако од малена учени. Мало је родитеља који на правилан начин науче дете да се не боји ниједне животиње, али да је не изазива својим понашањем (шутира, чупа, хвата за реп, јер већина животиња, а не само мачке и пси, на такво понашање имају реакцију да се бране од напада). Неке мачке могу да се понашају агресивно у близини људи, поготово ако нису навикле на присуство човека, али је то ређа појава.
Уколико сте преживели неко лоше искуство са мачкама, страх може да вас прати цео живот, уколико се наравно не изборите са њим, јер лоше искуство можете имати и самим изласком на улицу, у саобраћају, на послу, па и у продавници. Уколико вас је мачка ујела или огребала, непријатна емоција може да произведе фобију, поготово код деце, зато је неопходно да родитељи дечије страхове лече одмах. Старијим људима иако се деси да их огребе мачка, тешко да ће их доживети као опасне и недружљубиве, док дете може мачку да доживи као неку страшну животињу, поготово ако има бујну машту, и од мачке умисли да је чудовиште. Мачији скок у том случају може изазвати паралишући страх. Најсложенија реакције ове фобије је панични напад, када људи не могу да се изборе са страхом да ће их мачка напасти.
Страх и фобија наравно могу да се превазиђу, а за почетак треба утврдити како је настала фобија и у којој мери се човек или дете боји саме животиње.
Рад са психологом је свакако препоручљив, јер стручно лице има механизме како се изборити са проблемом, за разлику од нестручних људи који неће у самом старту разумети страх. Како неко може да се боји мале, умиљате маце? Верујте, ни аилуробичари то не желе, једноставно је јаче од њих. Након што особа сазна суштину страха, мора да се избори са непријатним емоцијама и „ситним корацима“ научи да се нађе у истој просторији са мачком. Оно што у почетку изгледа као „немогућа мисија“ заправо је ситуација до које се мора доћи полако, у етапама. У почетку је довољно само гледати мачку из даљине и замишљати како је мазите и како вас то чини срећним. Ова терапија вам помаже да схватите да животиње нису страшне и да вам наће наудити.
Завршна фаза лечења је да живите са мачком у стану и ту је изузетно важно одабрати умиљату мачку, како се страх у неком моменту не би вратио.
Уколико патите од аилурофобије и успете да победите страх, очекујте дане испуњене мачјим светом, који вам само може улепшати свакодневицу, никако покварити, јер су мачке ипак омиљени кућни љубимци.
М. Стакић
