Заправо, филозофија по којој дизајн треба прилагодити ономе за шта ће се неки предмет користити, започела је век раније за време бидермајер ере у Аустрији и Немачкој, проширила се у Скандинавију, оставила трага у Русији, а свратила је и у наше крајеве.
Бидермајер је најпре постао синоним за естетику средњобуржоаске класе, да би се почетком 20. века, захваљујући архитектама Adolfu LosАдолфу Лосу, Петеру Беренсу, Оту Вагнеру, Јосефу Хофману Josefu Hofmanu, Коломану МозеруKolomanu Mozeru касније и Мис ван дер Роу, чија су дела била инспирисана бидермајерским дизајном и конфором, реафирмисао као један авангардни стил и претеча модерног концепта унутрашње декорације. Савременост бидермајерског дизајна је тако дефинитивно призната те се као аутентични стил очувао до данашњих дана.
По ономе што је доступно у литератури и на основу дела многобројних истраживача сада је евидентно да бидермајер као стил оквирно влада од Бечког конгреса 1815. године па до Револуције 1848. године и да су корени бидермајера у енглеском рококо намештају (чипендејл), у класицизму, од којег преузима неке елементе украса и тежњу ка функционалности, а извор му је и ампир. Бидермајер елементе класицизма и ампира упрошћује на крајње чисте форме, тежећи једноликости симетрије као обликовном идеалу.
Неки су још 1818. године тврдили, мислећи на бидермајер: „Све што је у последњих двадесет година направљено у таписерији и намештају је шунд!” Било је и оних који су тврдили да је бидермајер „стил солидног грађанског живота без високих идеала”.
Бидермајер покушава да обликује поуздан и здрав животни оквир који би био користан и угодан за свакодневни живот грађана. Сигурност, скромност, угодност и присност ентеријера (све је „једноставно и глатко”, рекао би Гете).
Бидермајер је уметност реалног живота. Средња класа с почетка 19, века створила је у њему свој стил. Можемо се и сложити с онима који мисле да је бидермајер „последњи од класицистичких стилова”, али је несумњиво да је он развио посебне формалностилске особине, пођеднако у архитектури Карл Фридрих Шинкел, у Бетховеновој или Шубертовој музици, у Гетеовој књижевности, али и у примењеној уметности или одевању.
Формално, бидермајер се можда најбоље огледа у намештају: озбиљност облика, веродостојност материјала, исполиране површине, одмерене апликације, коришћење тканина с карактеристичним узорцима, поузданост употребе. Бидермајерски намештај је омогућио прилагодљивост и заменљивост предмета у грађанском стану, његову сталну променљивост. Стан је постао заштићени оквир у којем је грађанин покушавао да споји мир и спокојство. Што је најважније, то су комади који су занатски перфектно урађени и по томе се најлакше могу разликовати оригинали од фалсификата. Слагање фурнира мора бити беспрекорно, као и пропорције сваког комада од столице, сточића, преко витрина па све до спаваћих соба.
Најимпозантнији комад намештаја у бидермајер салону је секретер. Његова спољашњост, понекад са троугластим забатом и стубовима на бочним ивицама, подсећа на архитектуру.
У доњем делу он најчешће има три фијоке, средњи део чини површина за писање која се обара откривајући мноштво малих фијока и преграда распоређених око централне нише, чији распоред такође подсећа на архитектонску фасаду. Унутрашњи део је често раскошније и детаљније декорисан од строге спољашњости секретера, уз коришћење скупоценијих или барем другачијих материјала.
Међу унутрашњим фијокама скривена је једна, или више тајних, „невидљивих“, које се отварају помоћу специјалног механизма. Секретер може имати и заобљене елементе, а од традиционалне четвртасте форме највише се удаљава такозвани секретер- лира, који је потпуно заобљен и представља један од најоригиналнијих типова бидермајер намештаја.
У време највећег успеха у бидермајер ере најпопуларнији комади намештаја су све врсте комода, ормари, столови, сточићи, писаћи сточићи, секретери, витрине ...Све оно што и данас мами колекцинаре и љубитеље врхунског антиквитетног намештаја.
Колико је била озбиљна производња бидемајер намештаја најбоље показују подаци да је 1816. године у Бечу је било 875 самосталних занатских радњи које су правиле комаде намештаја у овом стилу. Неки су имали истинске фабрике, од којих су најпознатији и најутицајнији био Јозеф Данхаусер, који је 1808. године запошљавао 100 радника. Оне које занима да виде оригинале треба да знају да Бечки музеј примењене уметности (МАК) има преко 2.500 Данхаусерових цртежа који приказују невероватну фантазију и декоре.
Дејан Урошевић
