Биковић је рекао да је у односу на први филм "Јужни ветар: Убрзање" "захтевнији у продукционом смислу и драматуршки", зато што је урамљен у логику, свет и ликове претходника, па је питање куда и како водити радњу, а да буде дело за себе, било главни изазов за ауторску, продуцентску и глумачку екипу.
Према његовим речима, "Јужни ветар: Убрзање" за српски филм представља "један мали корак даље" у продукционом смислу пошто има "доста занимљиве акционе сцене", које су му дале "на убедљивости, јер је много боље када видите глумца како то ради".
"Обично тражим од редитеља да ми тачно каже шта од мене у кадру очекује, да месец унапред то пробам. Не могу да учим да возим уз степенице, мада сам пробао, и то и није добро прошло. То што се од мене тражи у кадру то урадим. Кад је требало да кроз неки поток, где је крупно камење, возим мотор, кад је (Аврамовић) тражио да возим брже ту сам рекао - не. Ово је граница до које могу да осећам се безбедно", рекао је Биковић.
Упитан како објашњава успех првог "Јужног ветра", Биковић је рекао да филм има комбинацију људске драме "која је свима јасна" и света криминала "који има неки магнет у себи".
"Тај мрак нас привлачи, да видимо то што иначе немамо у животу, а поготово са безбедне дистанце. То ствара тај набој, кад су међуљудски односи реално приказани и угрожени због реалне опасности, плус комбинација хумора и упечатљивих ликова и јунака који су урађени јарко. Затим жеља да посматрамо јунаке који су дрски, смели, раде неке ствари које бисмо ми некад у животу хтели да урадимо, али нећемно да трпимо последице које могу да буду веома озбиљне", рекао је Биковић.
Према његовим речима, док је први "Јужни ветар" био крими драма, "Убрзање" је "више роуд муви, више авантура и самим тиме ће публика бити изненађена".
