Он је један од оних глумаца за којег најпре помислите да је дечачки враголаст, ваљда због таквих ликова које је до сада одиграо, а који вас кроз разговор демантује и увери да је потпуно другачији. Фин, културан и лепо васпитан младић. Гледали смо га као доктора Ристића у „Ургентном центру“, Дубравка у серији „Сан летње ноћи“, Валтера у серији „Конак код Хилмије“, али смо га, ипак, највише заволели као Данијела Стошића у популарној серији „Војна академија“. Ова серија управо ових дана добија нове епизоде које ћемо у оквиру пете сезоне ускоро гледати на Првом програму Радио-телевизије Србије (РТС). У паузи између последњих снимајућих дана поразговарали смо са младим глумцем и најпре покушали да сазнамо шта публика може да очекује у новим епизодама, те каква судбина чека Стошића.
– Серија се много мења и мислим да је то једна од њених највећих предности и то што од прве сезоне константно поприма неке нове облике и што доводимо наше ликове у нове ситуације. Редитељ Дејан Зечевић инсистира на томе да ми доводимо знане или већ увелико вољене ликове у нове околности тако да и нова сезона доноси баш то - околности у којима Стошића например уопште нисмо видели до сада. Он сад има неку своју нову борбу, која и није више толико тајна. То је борба да се врати на писту и буде оно што је целог живота хтео да буде - пилот Војске Србије – рекао је на почетку разговора за „Дневников“ ТВ магазин глумац Бојан Перић.
Што се вас тиче, хоће ли и овога пута бити суза на крају снимања?
– И ми и публика живимо са овом серијом, која се и даље гледа у много великом броју. РТС вероватно с тим разлогом и наставља да је снима јер то је нешто што публика много воли да гледа, а и ми много волимо да је радимо. То је пројекат са много младих људи. Ми смо млади почели да је радимо и на снимањима смо се лепо проводили. Онда, када вам неко каже да је крај ви, ако сте човек као ја, врло емотивно то доживите. Али, ето, испоставило се да није крај. Тако да више нећу себе више доводити у ту ситуацију да верујем да је нешто крај, јер може да се деси још (смех).
Јесте ли веровали на самом почетку рада на серији да она може да промени уверење земље о војсци, војничком позиву будући да се број оних који су уписали Војну академију или добровољно служили војни рок након емитовања прве сезоне знатно повећао?
– Та серија настаје неких 15-20 година након свих недаћа које су ову земљу погодиле, односно после ратовања. Војска је годинама била синоним за нешто друго, за страдање... ни ја први нисам заправо знао шта је војска. Верујем да нико од нас ништа о томе није знао. И ја сам научио много о том часном, поштеном и јуначком, исправном занимању. Драго ми је што је продуцент серије Неле Гарић, који је креативно осмислио целу причу, схватио да је ово фантастична институција и систем који пружа драмску радњу. Верујем да је серија први пут после много година и свега што су моје, а и неке друге генерације доживеле и са чиме су повезивале војску, вероватно објаснила да је то занимање које није баук. Драго ми је што је и публика тако прихватила и што се уосталом, као што сте и рекли, одразило на резултате који су постигли са уписом на Војну академију. Отворила се једна професија више према свету.
Шта мислите о увођењу обавезног служења војног рока?
– Верујем да би нека врста војног рока, уколико би се враћала, морала да буде далеко модификованија у односу на оно што је била пре јер данашње време и неко раније није исто. Неком модификацијом подржавам да треба имати основна знања, али у форми у којој је то било раније мислим да не би било плодоносно, јер знам гомилу људи који и овако не могу да се запосле, а не да, условно речено, изгубе годину дана због тога. Одрастао сам на причама свог оца и његовим догодовштинама из војске и на неки начин сам то доживео снимајући серију, јер смо ми ипак тамо у додиру са војском и правим кадетима нон-стоп.
У овој серији смо вас гледали у различитим атрактивним сценама. Колико су оне за вас у појединим ситуацијама биле изазовне јер то ипак није свакидашње снимање са којим се сусрећете?
– Апсолутно. Мислим да ова серија и пружа те могућности, које су фантастичне јер су углавном непоновљиве. Када ћете у животу моћи поново да доживите то да летите авионом, испалите велики број метака на снимању, наравно маневарских, радите са правом специјалном бригадом и томе слично? То је једна од чари због којих ми волимо ову серију и када ме неко пита зашто се расплачем на крају снимања, ето зашто (смех). Зато што је то гомила успомена које су вероватно непоновљиве. Ова нова сезона ће обиловати фантастичним и атрактивним сценама које смо радили у сарадњи са Војском Србије па сам сигуран да ће публика уживати у томе.
Глумачке улоге су вам оствариле дечје жеље, па сте имали прилику да будете и пилот, лекар и ТВ водитељ. Колико су вам трансформације битне, колико вам пријају и да ли су вас нечему научиле?
– Мислим да је најлепша ствар ове професије чињеница да можете бити све. Могу да захвалим неким вишим силама што су се коцкице поклопиле па сам се кроз своју професију бавио свим пословима којима сам желео да се бавим као мали. Имао сам ту срећу и да будем лекар у једној серији, пилот у другој и живим у прелепим '30 годинама у трећој... Некада морате да изучите нешто што вам није блиско ни на један начин, а опет, и то је благодет ове професије. Срећан сам што се све тако одиграло у мојој каријери и што се мене тиче само нека се тако и настави.
А ако окренемо другу страну медаље ваше професије, како заправо изгледа живот једног младог глумца који чека телефонски позив за снимање неког пројекта?
– Није то ништа страно у односу на друге професије. Најгоре је када осетите могућност и када се разрадите, када вам крене, а онда стане. Много ми је теже падало раније, него што је то сада, када знам да је то један период који ће вероватно проћи, мада то никада не знате док вам телефон не зазвони. То циклично иде - не радите дуго ништа, нико вас не зове, а онда вас у једном дану зову за три стране и ви морате да изаберете једну пошто се снимања поклапају и не можете да искоординирате. То је једно од проклетстава ове професије, али Боже мој, тако је било многима пре мене, а тако ће бити и многима после мене.
Управо сте недавно радили на два пројекта истовремено, па сте поред „Војне академије“ у Сарајеву снимали серију „Конак код Хилмије“. Како сте се снашли и како вам се допада тај брзи хумор?
– Јесте, мени је било јако жао што се десило да се та два снимања поклапају, због чега је мој лик Валтера морао у неким тренуцима да буде избачен јер ја просто физички нисам могао да будем у исто време на два места. Мени је то снимање у Сарајеву било нешто сасвим ново што до тада нисам радио. Било ми је јако занимљиво само са те стране, а са друге то је вероватно најдуховитији, најшарматнији текст који сам читао и било ми је задовољство да радим са таквим глумцима и да се бавим жанром који до тада нисам искусио и изучавао. Много ми је пријало, толико да ми је било ужасно жао што нисам могао да одиграм све што је било у старту написано.
Владимир Бијелић
