Заједно са својим поузданим механичаром Марком Елвисом Прислијем, он упознаје клијенте и проналази инвентивне начине да повећа вредност њихових постојећих возила. Он их затим препродаје уз зараду, поново улажући приход у нови низ препродаја које као резултат дају аутомобил из снова. Од аукција и ауто отпада до радионице, Мајк разоткрива тајне трговања и открива како додати вредност, проучити тржиште и склапати договоре како би поседовање аутомобила из снова коначно могло да постане стварност. Упитали смо Мајка и Марка који су то аутомобил из снова чије ћемо сређивање гледати у новим епизодама?
Ми се више бавимо сновима људи који учествују у емисији. Марк Елвис Присли и ја тргујемо аутомобилима и сређујемо их како бисмо неким људима који су то заиста заслужили испунили сан и набавили савршен аутомобил. Дакле, то су вредни људе којима је потребан аутомобил из снова и они можда возе неки стари шлепер и онда Марк, који је аутомеханичар, и ја, кроз наше вештине, тргујемо аутомобилима док им не испунимо сан, рекао нам је Мајк Бруер у ексклузивном интервјуу за Дневников ТВ магазин.
Који је ваш лични аутомобил из снова?
Мајк Бруер: Мој лични аутомобил из снова којег и поседујем, је мини купер С из 1964. године.
Марк Присли: А за мене би то био заиста фини класични порше. Можда порше спидстер. Када освојим лутрију, то је оно што ћу купити (осмех).
Па, не морате победити на лутрији јер можете купити неки старији модел који можете да средите, зар не?
Марк Присли: Па, то је други начин да дођемо до кола из снова, дакле, да наставимо с трговањем аутомобилима док не дођемо до оног из снова. Па, да, на овај или онај начин, мислим да ћу стићи до поршеа, у неком тренутку.
Видела сам списак аутомобила које сте сређивали и колико сте зарадили, али који је био најзанимљивији аутомобил на којем сте радили?
Марк Присли: За мене је то заправо био Буба, вероватно зато што ја једноставно имам афинитет према том аутомобилу. То је био први ауто који сам икада поседовао, а један смо у емисији направили од нуле и то је био заиста леп тренутак. И други ауто у коме сам заиста уживао радећи, јер га никада раније нисам ни видео, а камоли поправљао, био је де лореан и то је био заиста занимљив аутомобил. Дакле, било је доста аутомобила у серији на којима никада раније нисам радио и то је веома пријатно искуство јер ми је отворило очи за пуно различитих ствари о којима сам можда имао неке унапред замишљене идеје.
Да ли сматрате да је сређивање старих аутомобила слично рециклирању?
Мајк Бруер: О, да, да, апсолутно. Тако ми је драго што сте то рекли. Једна од ствари коју, увек кажем људима, а важи за све ТВ емисије које се тренутно емитују о рестаурирању аутомобила, јесте да смо ми ултимативни рециклажери. Знате, данас живимо у друштву где је све замењиво, где кликом миша нешто купите, брзо га изгустирате и још брже заврши на отпаду. Али у нашем послу ми узимамо класичне аутомобиле, рестаурирамо их и враћамо на путеве, тако да је наш посао заиста сличан рециклажи.
А да ли се икада догодило да не можете да завршите аутомобил који сте почели да сређујете?
Марк Присли: Па, било је пуно прилика када смо се осећали као да не можемо да завршимо кола и мислим да је добро што ћете и то видети у серији. То је веома емотивно путовања између оригиналног аутомобила и оног из снова. Али изазов који смо себи поставили је толико огроман да је било пуно тренутака када смо Мајк и ја помислили да смо можда преузели на себе сувише велик изазов и да заправо не можемо да се носимо са тим. Али све време вам је у глави мисао да не можете да изневерите те људе који су се ослањали на нас да им донесемо аутомобил из снова. Тако смо успели да прођемо кроз све изазове и никада нисмо одустали. Све те муке постају небитне када неком предате ауто из снова и кад им засијају очи.
Мајк Бруер: Прошли смо кроз серију са недостатком сна и радили смо буквално седам дана у недељи како бисмо све постигли.
Које су неке од најзанимљивијих прича које сте чули о аутомобилима или можда њиховим пређашњим власницима?
Мајк Бруер: Па, имамо неколико невероватних прича. У првом серијалу, Тони је војник који је служио у британској војсци и имао је прилику да вози ленд ровер, ленд ровер I и серију II. Али Тони никада не би то могао себи да приушти јер су постали популарна класична возила и цене само расту. А Тони је диван момак, јер је старатељ деце која имају одређене потребе и он је због тога све паре потрошио на сређивање куће како би је прилагодио њима. Тако је потрошио сав новац који би уштедио за свој аутомобил из снова. Марк и ја смо осећали да је Тони заиста вредан да то учинимо за њега. Био је то велики посао, доћи до ленд ровера серија II, а кренули смо од продаје његовог скромног минија из 2001. године за који смо добили хиљаду фунти. Пуно труда и одлучности је требало у том походу да испунимо Тонијев сан и добијемо његов аутомобил из снова, али је вредело.
Снежана Милановић
