Тако се од почетка године до данас, према незваничним информацијама, снима око 50 домаћих серија, које ћемо гледати на различитим адресама током ове и наредне године. Већ у актуелној јесењој сезони почело је премијерно емитовање неколико домаћих наслова, попут серија „Мочвара”, „Хотел Балкан“, „Државни службеник 2”, „Мама и тата се играју рата”, „Неки бољи људи“ и „Југословенка”, а настављено је и приказивање серија „Ургентни центар“, „Игра судбине“ и „Тате“.
Будући да су домаћи емитери током ванредног стања промовисали слоган „остани код куће”, упитали смо филмског и ТВ редитеља и одговорног уредника Редакције драмског и домаћег серијског програма РТС-а Марка Новаковића могу ли серије да нас прикују уз екране и олакшају изолацију током пандемије.
– Мислим да серије, саме по себи, то не могу. Останак код куће у време забране кретања, одговорно понашање сваког појединца, ношење заштитних маски и одржавање физичке дистанце дужност су свакога од нас у свакоме тренутку, а не само за време емитовања серија. Поготово у времену у којем се, на многим ТВ пријемницима програм може вратити и до 72 сата уназад – прича Марко Новаковић за Дневников ТВ магазин. – Живимо у време интернета, дигиталних медија, стриминг платформи, на сваком кораку сусрећемо се и са различитим облицима пиратерије. Али гледање телевизијских серија свакако јесте једна од веома битних ставки живота „у изолацији”, те затворености појединца или читавих породица у четири зида. Јер оне ће увек пружати публици бекство од суморне реалности у којој живимо и, колико год се идентификовали са њиховим јунацима и догађајима које описују, увек ће остати део фикције њихових аутора и креатора.
Новаковић сматра и да је експанзија снимања играног серијског програма започела много пре појаве коронвируса.
– Након укидања ванредног стања логично је било очекивати да многе продукције уђу у нове игране пројекте и искористе, пре свега, летњи период за снимање, али и могућност да са више чланова екипе на сету ураде свој посао брже и квалитетније – прича за наш лист Марко Новаковић и додаје да драмски и домаћи серијски програм РТС-а тежи да квалитетом својих играних серија привуче и задржи велики број гледалаца крај малих екрана у току трајања премијерних наслова.
– Светска пандемија затворила нас је у домове и на по неколико дана, а не само у време трајања играних серија. Чињеница је да су неке наше серије, попут „Јужног ветра” на пример, имале одличну гледаност управо у време трајања ванредног стања, али сам сигуран да би је имале и да га није било. Истина, благо повећање гледаности ове врсте програма у односу на неке раније године осетило се и у току јуна месеца, али тада је ванредно стање већ било укинуто – каже Новаковић.
Редитељ Огњен Јанковић који тренутно снима филм „Златни дечко”, који ће накнадно уз проширену радњу бити приказан кроз мини серију од пет епизода, сматра да је тренд снимања серија видљив у целом свету. Оно што је, по његовом мишљењу, новина на домаћем терену, јесу мини-серије које се враћају на тржиште.
– Више се и не инсистира на броју епизода. Постоје серије које имају нпр. осам, девет епизода и то сад више није толико важно ни емитерима, што је добро јер то значи да се тржиште прилагођава садржају. Гледаоци су навикнути на серије, оне су у невероватној експанзији свуда у свету и сад форма мини-серија долази као освежење – објашњава за Дневников ТВ магазин редитељ Огњен Јанковић. – Не знам да ли је пандемија коронавируса утицала на тренд снимања серија, али ми је драго што се оне све више снимају јер доносе много позитивних ствари и покрећу целу индустрију, па се запослило доста људи. Наравно, хиперпродукција има и негативне стране, а то се очитује у квалитету. Некада људи и не стигну да се припреме на време, јер су рокови кратки, па то онда све буде видљиво на ТВ екрану.
Прве премијере на РТС-у
На Првом програму Радио-телевизије Србије нас поред серије „Мама и тата се играју рата” која ће своје финале доживети овог викенда, очекују и нови наслови. Први међу њима је ситком „Случај породице Бошковић”, који стартује 18. новембра, а одмах потом и драмска серија са елементима тилера „Kости” коју ћемо гледати већ од наредног викенда. Kако сазнајемо, већ у јануару очекује нас и премијера трећег циклуса легендарне комедије „Kамионџије”. На овој телевизији приказиваће се и серије које ће премијерно бити емитоване на каналу Суперстар, а у питању су наслови: „Тајна винове лозе“, „Нечиста крв“, „Бележница професора Мишковића“, „Дуг мору“, „Азбука нашег живота“ и друге. На каналу Суперстар 21. новембра очекује нас премијера серије „12 речи“, а следеће године и серије „Љубавни залогаји“, „Црна свадба“, „Калкански кругови“, „Златни дечко“, али друга сезона серије „Швиндлери“ и многе друге. Нова С након премијерних епизода „Жигосаних у рекету“ најављује и серије „Краљ“, „Време зла“, „Кљун“, али и мини-серију „Викенд са ћалетом“, насталу по истоименом филму. И телевизија Пинк најавила је серије „Златни дани“, „Нек иде живот“, „Љубав испод златног бора“ и „Певачица“.
Огњен сматра да је тренду снимања серија у целом свету допринео и развој различитих онлајн платформи попут Нетфликса, ХБО-а, Амазона и других, које омогућавају гледаоцима да код куће путем рачунара и телефона прате различите серије када то пожеле. И Марко Новаковић сматра да су управо ове стриминг платформе узеле примат у производњи играних серија у свету, и то због тога што као најбогатији улазе у посао с највећим буџетима и најпрофесионалнијим тимовима. Додаје, међутим, и да се квалитет играних серија у нашој земљи у последњих десетак година значајно побољшао.
– Све више се прате светски трендови у вези са производњом те врсте садржаја, више се улаже у технологију њихове производње, тимови сценариста и редитеља ангажовани су око реализације многих појединачних наслова – закључује одоворни уредник Редакције драмског и домаћег серијског програма РТС-а Марко Новаковић. – Сигурно је да смо у региону једна од водећих земаља у количини производње и квалитету ове врсте програма. О томе сведоче и подаци да су у последњих неколико година наслови произведени на РТС-у завршили на репертоарима многих телевизијских станица околних земаља, али и на њиховим стриминг платформама.
Владимир Бијелић
