Ауторка ове студије Наташа Олби, иначе професорка на Факултету за ветеринарску медицину Универзитета Северна Каролина навела је да су на ову идеју дошли полазећи од тога да се губитак слуха код људи повезује са годинама старости, када долази и до когнитивног пада, и то 30-40% код људи са губитком слуха, објављено је у специјализованом часопису "Health day".
Како би дошли до одговора да ли постоји повезаност између губитка сензора са псећом когницијом, што може бити значајно као сазнање у бризи са старијим псима, научници су извели експеримент.
Тим је прегледао 39 старијих паса, од којих је сваки пас прошао тестове слуха и когнитивних вештина, при чему су власници паса дали податке о псима, о квалитету живота и когнитивним функцијама њихових паса.
Истраживачи су затим приступили детаљној анализи свих података, при чему су открили да је "просечан" пас имао способност да чују звукове јачине 50 децибела, деветнаест паса је могло да чује на 50 децибала (што је слично као у тихом фрижидеру), 12 паса је имало ту способност на 70 децибала (што је јачина звука слична звуку коју производи машина за прање судова), а осам на 90 децибала (приближно буци коју производи авион при полетању).
Битно је напоменути да су у свакој групи били пси који су у просеку стари 12, 13 и 14 година.
Даљом анализом и упоређивањем резултата тестова са подацима који су дали власници паса, научници су открили да су да је читава виталност и "живост" паса опала са губитком слуха.
"Ова студија је показала резултате које смо могли да предвидимо, ослањајући се на повезаност ових ставки код људи. Пошто потенцијално можемо да лечимо губитак слуха код паса, постоји могућност да ћемо моћи да утичемо на неке друге функције", рекла је професорка Олби.
