Игњат Котлаја илити Игњат се зовем, своју каријеру је започео на Твитеру, на ком је већ више од десет година. Покупио је симпатије близу 80.000 Твитераша, првенствено твитујући и износећи своје искрено мишљење о актуелним дешавањима најчешће кроз духовитост али и сарказам. Иако је његов примарни посао пејзажни архитекта, овај пут нам прича о његовим омиљеним друштвеним мрежама, о томе да ли га вређају негативни коментари и како се носи с њима, али због кратких снимака којима се претежно обраћа својим пратиоцима питали смо га и да ли планира да отвори канал на једној од најпопуларнијих друштвених мрежа данашњице- Јутјубу.
Којој друштвеној мрежи дајете предност и зашто?
– Код мене су присутни дупли стандарди. Највише волим Твитер од свих друштвених мрежа, наравно. То је моја прва љубав, ту сам више од десет година са краћом паузом, али, нажалост, то је мрежа која се никад у потпуности није развила на овим просторима, а и онда када је била највише у употреби и најпопуларнија, кориштена је на погрешне начине. Данас се више користи Инстаграм. Ја га искрено највише користим због самог интензитета употребе, много људи је тамо, али прво место дефинитивно деле код мене Твитер и Инстаграм. Фејсбук сам раније користио због игрица, тамо не објављујем ништа. Јутјуб користим само пасивно. Остале друштвене мреже помало истражујем, али то је све.
Не либите се да изнесете мишљење јавно, имате пуно људи који вас прате и слажу се са вама али шта је са неистомишљеницима? Да ли сте икада имали нека непријатна искуства?
– Никада, стварно. Немам некакве радикалне ставове, нити износим ко зна какве идеје, нити имам сурова критичка мишљења, али на неки начин често анализирам доста саркастично неке друштвене феномене и појаве на које не могу да останем имун и које ми боду очи и мозак. Просто, увек ће се наћи неко ко ће у твојим речима и ставовима пројектовати своје речи и ставове и често ће неко са лажног профила да ти пошаље поруку или остави којекакав коментар. Често ме оптужују да сам политички некоректан, оптужују ме за национализам, шовинизам, сексизам. Пре свега никад нећу улазити ни у какве онлајн расправе или свађе. Људи на друштвеним мрежама су као сеоски пси чувари са две различите стране сокака који кроз затворене капије лају једни на друге, а кад се капије отворе, свако гледа своја посла и прави се да се ништа није десило, тако да није то ништа озбиљно.
Ваше објаве досежу до великог броја људи. Сматрате ли себе „инфлуенсером“?
– Не. Код нас је тај појам доста чудан и људи га не разумеју пре свега. Субјективно се гледа на то, неко себе сматра инфлуенсером док год досеже до једне особе и успе да јој пласира, односно прода неку идеју. Лично не сматрам да сам инфлуенсер и мислим да никад нећу бити, иако имам ето стотине хиљада пратилаца на свим мрежама али верујте ми, то је код нас све само привидно. Мора да се зна једна врло битна ствар, а то је да број пратилаца није једнак броју глава до којих можете да допрете. Људска свест је доста ограничена као и људски фактор код свих тих профила и налога. Све то узмите са резервом.
Упркос великом броју пратилаца никада до сада нисте рекламирали производе и услуге. Шта мислите о особама које користе друштвне мреже у сврхе зараде?
– У ствари јесам и то много пута и још ћу, али драго ми је што се то тако не примети јер ми је циљ да то буде доста дискретно. Наиме прва кампања у којој сам учествовао била је на Твитеру још у пролеће 2012, али имам став да је превише лицемерно да ја сада покушавам због новца да пласирам некоме неке идеје у које ни сам не верујем. Бесмислено је. Увек сам био ту да подржим оно што сам користим и што и сам подржавам зато и одбијам 95 одсто свега што ми се понуди. Прилично је лицемерно и злоупотреба је свести и поверења пратилаца. Нити критикујем, нити подржавам.
С обзиром на време у којем живимо и брз проток информација како ви одлучујете које ћете садржаје да пратите на Интернету?
– Код мене је то врло једноставно: сурова селекција, још суровија елиминација и на крају цензура. Живимо у времену када је много свега. Све је много доступно, а опет се губимо у хаосу свега тога. Много је дезинформација које су врло једноставно средство манипулације и врло је тешко успети раздвојити оно корисно од некорисног, тачно од нетачног, то је тежак „посао“. Људи верују у све што прочитају. Никад више корисника и друштвених мрежа није било, а опет огромна је неинформисаност и медијска неписменост код људи који ће „прогутати“ сваку причу. Борим се са тим колико могу и за сад ми добро иде.
Шта мислите зашто људи данас у толиком броју траже хумор на друштвеним мрежама?
– Људи траже хумор на друштвеним мрежама, то је тачно, али траже и пажњу, пријатељство, разумевање, љубав, те да их неко саслуша, чује, да их неко подржи. Укратко речено, људи траже све оно што у свом окружењу и у својој глави немају. Зашто онда не би тражили и хумор? Разлог више за то - на друштвени мрежама је све у краткој форми, све је егзактно и све је на длану. Зашто би се неко дружио? Ко се још данас дружи? Тако људи размишљају. Једностано узмеш телефон док седиш у колима, док чекаш у реду у банци, док лежиш у кревету. Прегледаш, насмејеш се у себи, наравно, јер ко се још данас смеје наглас и да се види? То нико не ради. Људима то одговара. Нека га траже, има га и доброг и лошег и црног и свакаквог хумора. Нажалост, премало је добрих идеја, мало тога је уникатно. Рециклира се све што је већ виђено, урађено. Али може нешто да се пронађе.
Јана Вукојевић
Никада нећу покренути Јутјуб канал
Скоро сте изјавили да сте превише „лењи“ да куцате и да више волите да снимате видео клипове. Да ли то значи да постоји могућност да покренете Јутјуб канал?
-– Јесте, то сам рекао и то је тачно. Нисам превише „лењ“ да куцам већ немам времена. Вероватно један од разлога зашто никад нећу издати књигу. Право да вам кажем, кад видим ко све издаје, боље је што је тако. Видео клипове волим да снимам из простог разлога што не морам ништа да сређујем, ништа да радим око тога. Познајем људе који снимају за Јутјуб, то је као да раде два фултајм посла. Мени је један превише. Сувише сам стар за те ствари. То је много времена, посла, труда, одрицања, а конкуренција је огромна. Да се не лажемо, никад нећу покренути Јутјуб канал. Можда будем учествовао у нечијим туђим пројектима, то је у преговорима, али и то држим на дистанци већ годинама.
