У овој студији истраживачи су поредили ситуацију на Интернету у 181 земљи како би видели које земље намећу најоштрије Интернет ограничења и чији грађани уживају највеће онлајн слободе.
Студија у обзир узима 10 фактора као што су ограничење и забрана торента, ограничење и забрана порнографије, ограничење и забрана политичких медија, тешке цензуре политичких медија, ограничења и забране друштвених медија, рестрикције и забране ВПН-а.
У овој групи су и Хрватска, Малта, Словачка, Швајцарска и друге.
Према резултатима студије, најгора ситуација када је реч о Интернет цензури је у Северној Кореји у којој је забележено свих 10 фактора ограничења.
Следе Кина (9), Русија, Туркменистан и Иран, Белорусија, Турска, Оман, Пакистан, Уједињени Арапски Емирати и Еритреја.
Кина, Еритреја, Туркменистан и Северна Кореја такође су једине земље које уводе пуну блокаду на друштвеним мрежама, а могле би да их следе још неке земље што би, како се наводи у студији, угрозило слободу говора и приватност.
Велики број земаља ограничава медије на неки начин било кроз озбиљне рестрикције за новинаре који говоре о табу темама или уклањање онаљн сајтова који настоје да објаве независне вести.
И док није изненађење што су Кина, Русија и Северна Кореја на врху листе, забрињава све већи број рестрикција у многим другим земљама, наводи аутор студије Пол Бишоф, стручњак за ИТ садржај.
Како додаје, од потенцијалне блокаде порнографских садржаја у Уједињеном Краљевству и Аустралији до растућег политичког медијског непријатељства у САД, наше онлајн слободе више не можемо да се узимамо здраво за готово.
С обзиром да цензура постаје све чешћа, све више земаља би могло да се придружи листи забрана и тиме угрози дигиталну приватност грађана, закључује се у извештају.
