„И у новој сезони емисија ће наставити да слика стварност онакву каква јесте јер јој се због тога верује”, напомиње ауторка Тања Војтеховски чију каријеру су обележиле приче о људским судбинама кроз емисије „И то је живот”, „Pro et contra”, „Један па три”, па чак и провокативни „Тренутак истине”. Војтеховска је од почетка емитовања емисије обећала да нас очекују стварни људи, са стварним причама.
„Очекују нас саговорници који су спремни да кажу истину ма каква она била. То су приче о догађајима који су познати широј јавности, али су испричани од стране директних актера, кроз њихову визуру и доживљај. Саговорници, без обзира на то да ли познати или непознати широј јавности су спремни да говоре потпуно отворено о свом животу и о ономе што чини живот сваког од нас - о успонима и падовима, личним дилемама, страховима, надањима и веровањима, одлукама које су доносили и последицама тих одлука, великим и тугама и радостима, дилемама и тајнама. То је оно што чини живот сваког од нас“, рекла је Тања Војтеховски.
У првој епизоди серијала „Живот прича” који ће се емитовати у среду, 07. марта у 22 часа, након краће паузе видећемо причу о младом Милану Јевђићу, младићу невероватне енергије и воље упркос животу „који му је запао”. Отац и мајка су му се разишли када је имао само 20 дана.
Прво чега се сећа су тешке батине које је добио од очуха, а имао је око четири године. Из тог разлога, као тако мали, донео је одлуку да више не живи са мајком и очухом већ се преселио код баке и деке. Отац га никад није ни хтео, а мајка се није противила његовој одлуци да не живи са њом. Након смрти баке и деке, са 16 година остао је потпуно сам. Није знао шта ће да једе, како ће да заврши школу, а желео је да постане лекар... Тако почиње сам да се издржава - радио је као конобар, физикалисао је, радио чак и као велика маскота гуске...
Сналазио се како је знао и умео. И успео је да заврши средњу школу, и упише медицину. Сад живи у стану у коме му нико никад није дошао, јер га је срамота да то ико види. Дане проводи у читаоници и библиотеци, јер нема пара да купи књиге. Када се библиотека затвори онда сатима шета сам у круг, докле год ноге могу да издрже, само да би одмах заспао и да нема времена да размишља, јер ако остане са својим мислима нема жељу да се пробуди. Каже да му је најстрашније то што нема са ким да подели своје успехе.
Самоћа и усамљеност су му тежи од глади. Сада је пета година медицине, није пао ниједну годину, нити и један испит. Не зна да ли ће имати за следећу кирију, и не зна да ли ће имати шта да једе за викенд, и упркос свему показао је невероватну вољу, жељу, упорност. Његова суштина је у неодустајању, у невероватној енергији коју је просуо у студију емисије „Живот прича”. Због начина на који сагледава живот и животне недаће свако може много да научи од њега.
Наравно, да би оваква емисија успела, важно је поверење које саговорници треба да стекну у водитеља пре самог снимања.
„Нема начина да се успостави добра и успешна комуникација ако не постоји поверење између саговорника. Нема начина да се поверење изгради ако било ко од саговорника крије своје емоције или покушава да на било који начин манипулише емоцијама. Због тога ја понекад ноћима не могу да спавам у континуитету, будим се и мислим да оно што су ми саговорници испричали пре него што уђемо у само снимање. Због тога са саговорницима понекад седим по читаву ноћ, а понекад и плачемо заједно или се заједно радујемо. Понекад заједно и ћутимо, док чекамо моменат да потенцијални саговорник одлучи и каже, да - спреман сам да испричам причу. Јер то су људи који на неки начин мени у руке дају свој живот, или парче живота. Са тим нема играња ни површности“, рекла је својевремено Татјана Војтеховска о разговору с правим људима у емисији „Живот прича приче”.
С. М.
