Кристина, коју смо упознали као водитељку „Слагалице”, а заволели у емисијима слободнијег карактера, попут „Беовизије” где је провејавала њена директност и оштроумност, сада има прилику да у новом квизу РТС-а буде потпуно своја.
Александар Тијанић вам је дао глумачку индикацију за квиз Слагалица: „Ти си домаћица којој долазе гости у кућу”. Како би она гласила за квиз „Стигни ме ако знаш”.
За овај квиз сам добила једну једину сугестију од продуцената и аутора. „Узели смо тебе због твоје личности коју људи немају прилику да виде у ТВ Слагалици, само буди то што јеси”... И јесам, уживала сам у сваком моменту рада на овом квизу.
Да ли ћете паралелно водити и наредне сезоне квиза „Слагалица”?
Враћам се ТВ Слагалици ускоро, у емитовању биће то у касно пролеће.
Недавно смо вас гледали и као водитељку Беовизије, која попут квизова има устаљене шаблоне и где тај водитељски задатак доста личи на глумачки, те нема пуно простора да исплива ваша личност. Али чини се да је ипак нешто од ваше директности и смисла за хумор испливало у шалама које излазе из клишеа евровизијских куртуоазних дијалога, попут оне да један од такмичара најбоље изгледа у мраку. Маштате ли о пројекту где ћете имати више простора за личне ставове?
Green room је у нашем највећем националном музичком фестивалу другачији и не потпада под устаљене шаблоне. Док на другим фестивалима он практично и не постоји, или постоји, али нема довољно простора, Оливера Ковачевић је дала овом сегменту слободу, ширину, хумор, те наш „green room“ траје макар дупло дуже и има много укључења током живог преноса. Сви заједно пишемо сценарио, ја предлажем дијалоге, они се усвајају или одбијају, усавршавају и проверавају са музичарима, да ли им је прихватљиво или неприхватљиво...али сваки интервју смо и мој партнер Стефан Поповић и ја урадили у своје име, што је први час глуме на академији. Ипак, ово није био глумачки задатак јер у глуми нема импровизације као у овом сегменту фестивала - никада не знате шта ће саговорник одговорити. Изненађења смо чували у тајности до живог преноса. „Green room“ је нешто где се осећам свој на своме, инсистирам да га радим на уштрб главне бине, јер се управо ту осећам најбоље. Ту могу ја да будем ја.
Мада нисте део таблоида, често ваше изјаве умеју да узбуркају јавност и поделе на оне за и против. Како ви преживљавате сопствене „прејаке” речи и туђе реакције на њих?
Пре извесног времена, догодило ми се да сам завршила у свим таблоидима након што сам дала коментар на тему прељубе у браку. Наш народ се често ишчуђава над општепознатим чињеницама о којима нико не говори јер се стављају под тепих. Ја се питам, ако је свака друга моја и ваша познаница преварена или је преварила, што важи и за познанике, чему то моралисање? Ако нешто не волим, онда је то лажно моралисање кад су устаљене друштвене норме у питању.
Чини ли вам се да, развојем друштвеним мрежа, живимо у времену када се (не)дела лакше опраштају од речи?
Само живимо у времену где је све доступно и све је на „извол’те“. Тајни нема, нема чари... а једнако се опраштају и дела и речи. Превртљиво је доба.
Већ четири године имате Јутјуб канал с колегиницом Маријом Вељковић „Трудноћа је дар”, у оквиру кога сте организовале и бројне семинаре за труднице. Које све дарове и лекције вам је донео овај вид ангажовања и контакта с другим мајкама?
Донео ми је неизмерно задовољство да знам да помажем. И не само кад је мајчинство у питању, него и када су у питању животна искуства, предузетништво, студије, пријатељства... Наше теме су разноврсне, али семинари су конкретно везани за трудноћу. Ми нисмо предавачи, за то ангажујемо врхунске стручњаке из тих области. На семинарима смо ми само домаћице.
Размишљате ли о глумачким ангажманима, имате ли нешто у плану?
Одавно ми глума није на првом месту, тако да планова има, имам неке сценарије на читању, али полако, ту заиста не правим дугорочне планове нити имам неких посебних жеља. Телевизија је моја база, те ако будем могла да ускладим глуму с њом - одлично, ако не, заиста ми не би било жао.
Снежана Милановић
