Оно што се чини да је најбоље углавном је само налик на дело једног од највећих дизејнера 20. века Данца Арна Јакобсена и чувених столица „јаје”, „лабуд”...
Више од половине 20. века идеје Арнеа Јакобсена обликовале су дански дизајн и оно што ми данас популарно називамо скандинавски, а радећи из Скандинавије, утицао је и на дизајнере широм света.
Данас је Арне Јакобсен (1902–1971) запамћен по дизајну намештаја. Међутим, веровао је да је пре свега архитекта, а по наводима савременика, Јакобсен никада није користио реч „дизајнер” јер му се очигледно није свиђала.
Стварао је све – од архитектуре до есцајга – јер темељ његовог рада било је интересовање за Гесамткунст, то јест тоталну уметност, коју су обележили великани с краја 19. и почетка 20 века, попут екипе око бечког „Винер веркштета” и генијалних уметника какви су били Густав Климт, Јозеф Хофман, Коломан Мозер...
Главни извор инспирације произишао је из дизајна Чарлса и Реја Имса од савијане шперплоче. Ослањање на идеје Гесамткунста резултирало је тиме да је већина његових дизајна, који су касније и сами постали познати, створена за архитектонске пројекте. То важи и за најпознатија и најпрепознатљивија дела као што су два дизајна столица, „јаје” и „лабуд”. Те две иконе дизајна 20. века створена су 1956. године као делић креације за хотел „САС Роиал” у Копенхагену.
Цене оригиналних Јакобсенових столица крећу се од стотинак хиљада евра па до 10.000 колико треба платити за „Egg” столицу или „Swan” софу, а све то мора бити произведено у фабрици „Фрица Хансена”.
Лампе креиране за компанију „Луј Пулсен” продају се за око 1.000 евра, зидни сатови компаније „Розендахл” су тристотинак евра. Копија и имитација има, наравно, за много мање новца, па ко воли, нек изволи.
Већина његових дизајна намештаја резултат је сарадње с произвођачем намештаја Фрицом Хансеном, док су његове лампе и светла развијени с Лујем Пулсеном. То су и оригинали. Када на столици „јаје” видите и етикету „Фриц Хансен”, онда знајте да је оригинал, а остало...
Сарадња Арнеа Јакобсена и Фрица Хансена датира из 1934. године. Али тек 1952. Јакобсен је направио пробој креиравши „Jacobsen Ant Chair”. Столица „Jacobsen Series 7” брзо је уследила током 1955.
Јакобсен је радио и за „Стелтон”, компанију коју је основао Петер Холмбл. Ту су настали сада класици дизајна како што су коктел-сет и прибор за јело од нерђајућег челика „Цилинда Лине”. Значајан је и дизајн ентеријера, линија славина и додатака за купатило и кухињу, настала након што је 1961. године победио на конкурсу Националне банке Данске за свој дизајн. Тај класични дизајн и данас производи данска компанија „Вола”.
Дела Арнеа Јакобсена налазе се у бројним међународним колекцијама, укључујући Музеј модерне уметности у Њујорку, Музеј дизајна у Лондону и, наравно, у домовима оних који имају новца да купе оригинале.
Дејан Урошевић
