Прва емисија је прошла лепо, припремали смо се за то, тако да више памтим емисије у којима су се догађале различите пријатне и непријатне ситуације него ту у којој сам пробила лед. Међутим, искуство је најзначајнија ствар и ни у једној школи га не можете стећи, а то је сада моја предност, констатује Маја чија енергија и осмех прожимају емисију коју гледамо сваког уторка од 12 до 16 часова на Гранд телевизији, у којој редовно гостује и фондација „Буди хуман”.
Шта је за вас најлепши део новинарског посла, а шта вам не прија?
Гранд магазин је емисија колазног типа у којој имам прилику да се упознајем и да разговарам са људима из различитих области.
Најлепши део су управо нова сазнања и ширење видика уз помоћ различитих визура мојих саговорника али и осећај да сте рецимо некоме помогли, некога дирнули, дали ветар у леђа...
Тежи део је што „Ниједан човек није острво”, како је рекао Хемингвеј и што зависим и од одговорности других, евентуално ту може да дође до проблема.
Са само 24 године, поред новинарског ангажмана, водите и приватни посао у козметичкој индустрији. Одакле црпите енергију и предузимљивост и имате ли поруку за младе људе који се жале да нема посла?
Организација је заиста пола посла. Морам да признам да сам јако поносна на своје успехе до сада иако мој амбициозни карактер често каже: „Најбоље тек долази”.
Моја девиза је да ако радим нешто, радим га на најбољи могући начин или се уопште не упуштам у причу.
Верујте ми да је по мом мишљењу много боље када имате шта да радите него када седите беспослени и жалите се како посла нема.
Узмите ствар у своје руке, радите на себи и чиме год да се бавите, уколико сте најбољи, посла ће бити.
Доста путујете пословно и приватно, где сте све били у протеклих годину дана и која дестинација је на вас оставила најјачи утисак?
Путовања оплемењују душу и регенеришу нас, зато се трудим да макар на кратко побегнем из Београда кад год имам прилику за то. Привилегована сам што се моја љубав према путовањима не коси, већ се и поклапа са пословним обавезама.
У протеклих годину дана сам обишла Њујорк и Чикаго у Америци, Москву, Рим и још неке градове у Европи, а престоница Јужне Кореје, град Сеул, на мене је оставио најјачи утисак, не зато што је најлепши или најбољи, већ зато што је у правом смислу те речи друга димензија, а и пословни састанак који је био повод путовања је прошао веома успешно.
Шта сте све виделу у том далеком свету?
Уколико волите животиње, тематски кафићи са псима, мачкама па чак и ракунима каквих има у Јужној Кореји, идеално су место за вас. Само пазите да вам не украду нпр. капу, као што је мени украо пас у Мyеонгдонгу, у кафићу.
Рецимо, у Риму сам пробала најсавршенији сладолед на свету и то не у посластичарницама поред туристичких атракција него у једној малој посластичарници по препоруци локалног становништава.
Нешто егзотичније је пробала моја мама које је из поштовања према пословном партнеру из Сеула пробала морског краставца и не знајући шта једе. Иначе се у продавницама чува у посебним витринама и јако је скуп.
Ваш изглед је доведен до перфекције, колико времена посвећујете вежбању и козметичким третманима и да ли су за то потребна велика одрицања?
Природа мог посла је таква да захтева пријатан спољашњи изглед, али и памет пре свега јер вам само то обезбеђује трајање.
Спорт јако волим и редовно, колико ми обавезе дозвољавају, тренирам. Међутим, велики сам гурман, па не могу да се похвалим да стално водим рачуна о здравој и избалансираној исхрани, али имам среће па се то не одражава на мом телу.
По природи сам перфекциониста, врло сам самокритична и увек тежим бољем, што је и рецепт успеха.
Када бисте имали неограничена средства какву бисте емисију радили?
Волела бих да радим са људима који су својим делима заслужили да се о њима прича, били они познати или не и то у неформалном окружењу, нпр. у омиљеном кафићу саговорника или у клупи из основне школе где ће се присетити најупечатљивијих тренутака у животу.
Али сам и сада јако задовољна, имам велику слободу у садашњој емисији и прилику да испољим своју креативност. Мислим да у ком год типу емисије да се опробам да ћу се снаћи пошто ме је „Магазин” научио много чему.
Снежана Милановић
