Наоружана препознатљивим осмехом, врцавом енергијом и новим шишкама Марија је и овога пута у домове широм земље унела топлину и угостила нас у своју „креативну радионицу“ из које се сваке суботе рађа двочасовни поподневни магазин у којем, како је најавила, могу да уживају сви узрасти. Њена нова емисија је колажног типа, упакована у квалитетну забаву, која се састоји из неколико едукативних, веселих и релаксирајућих сегмената. У интервјуу за Дневников ТВ магазин Марија Килибарда истиче да емисија „Све у свему“ апсолутно доноси спој тема које су и њој лично блиске.
– Годину и нешто дана је живела емисија суботњих „150 минута”. Људи су се везали за неке наше рубрике, а Јована Малетић, моја уредница и ја пожелеле смо да уведемо нове и да освежимо студио. Наш циљ је да кроз та два сата оплеменимо људима викенд. Да покажемо колико сви треба да ценимо своје слободно време и да им понудимо садржаје кроз које ће они моћи заиста да уживају, опусте се, науче нешто ново, приближе се својој деци добијајући одговоре које они постављају, добију идеју за недељни ручак или књижевно штиво – рекла је за наш лист позната водитељка Марија Килибарда.
Колико је данас тешко осмислити нешто ново и понудити аудиторијуму и то у врло популарном викенд термину за магазинске емисије?
– Зашто по сваку цену мора да буде ново да би ваљало? Па најбољи формати су они који одолевају времену. „Слагалица”, „ТВ лица... као сав нормалан свет”, „Експлозив”... Мислим да је важно да имаш лични приступ гостима и темама, да их обрађујеш на аутентичан начин и да људима пружиш осећај да си ту, заиста у њиховом дому. Ненападан, спонтан, искрен, директан, знатижељан.
У досадашњој каријери сте водили различите телевизијске програме. Како на вас иначе утичу те промене и, уопште, излазак из зоне комфора и померања сопствених граница?
– Видим то као благослов. Боља сам у сваком смислу. Различита искуства доносе више знања и дају ширину сваком бићу, па и том мом телевизијском. Знам шта ме не занима ни најамње, то је политика и информативни програм, тако да нема потребе окушавати се у нечему према чему немаш афинититет нити жар. Мислим да не треба да бринем, мене сви виде као чистокрвног забавњака.
Колико вам је уопште после 20 година каријере изазовно да се бавите забавним програмом у времену у којем тривијални садржаји преплављују медије и неретко од забаве праве ријалити?
– Баш због тога и јесте изазовно. Највеће рејтинге вуче управо та јефтина „забава”. И нису ми се омакли наводници (смех). Конфликти, секс, психичка пропадања појединаца... Чини ми се да сви хрле то да гледају да би њихови проблеми изгледали мањи. У времену када су политичке емисије и ријалитији најгледанији, подвиг је публици понудити креативност, културу и смислене садржаје, а да она то здушно прихвати. На крају, сваки програм има своју публику, а на медијима је да кроз своју понуду пружимо разноликост. То је наша обавеза и задатак. Е, сад, зашто их сви не испуњавамо, то је друга тема.
Чини се да данас млади водитељи и новинари преко ноћи улазе у свет медија и телевизије, а ви сте на РТС-у ипак прошли озбиљну школу да бисте се појавили у кадру. Колико вам је то почетничко искуство било значајно када сте почели да се бавите медијским послом, а како данас гледате на оно што сте тада савладали и научили?
– Поштено да вам кажем, праву праксу сам стекла пред камерама 3. канала. Док те не баце у ватру од теоријске наставе ћеш мало вајде имати. Тек касније, у ходу, сам могла да имплементирам нека знања о јавном наступу и структури интервјуа која сам стекла у РТС-овој школи. На самом старту каријере нисам баш имала представу о томе шта ме снашло. Све се јако брзо одвијало. Студирала сам и радила, а све време сам имала осећај само да се добро забављам. Нисам баш са 22 године била свесна да ће то бити мој животни позив и да ћу се кроз телевизију развијати и као водитељ и као аутор и као Марија каква сам данас. Хоћу, такође, да кажем да за ТВ водитеља не постоји обавеза завршене журналистике. Ја сам нпр. уписала социјалну политику и спортски менаџмент. Најважније је имати слободу у јавном наступу. Тај однос према камери је пресудан као и бити у материји и спреман. Бити елоквентан и баратати комуникационим вештинама. Има ту више фактора, а свака школа је важна надоградња талента. Има фантастичних водитеља са завршеним различитим занатским школама и факултетима.
Сећате ли се првог изласка пред камере? Шта сте тада помислили када се завршило снимање, а шта данас кажете себи када завршите посао?
– То је било много смешно. Сви око мене су покушавали да ме успоре, јер изразито брзо говорим. Чак сам и данас, после толико рада на себи, у некој петој брзини. А спустила сам за бар три (смех). Звучала сам као покварена касета која се растегла. Данас имам добре дане и оне којима нисам задовољна. Оштра сам према себи поприлично. Скоро увек може боље.
Како савладавате импровизацију у студију када вам из режије кажу: „Причај нешто“?
– Опет - трећеканалска школа. У томе сам махер. Мислим да је то један од мојих најјачих адута - способност импровизације.
Многи се људи везују за ТВ лица јер имају прилику да вас гледају често на малим екранима у ударним терминима. Да ли вас људи које срећете на улици због тога сматрају блиском и смета ли вам некада та непосредност?
– Не смета. Људи су према мени јако обзирни, ненападни. Када видите да је неко срећан јер вас види уживо, зашто би ми сметало.
Ваш успех није дошао преко ноћи, а нисте ни од оних који су се појавили, па нестали, већ континуирано радите свој посао и, чини се, увек једнако тражени. Шта мислите да је тајна трајања и опстанка у ТВ „рингу“?
– Волим свој посао. Пронашли смо се он и ја и дајемо много једно другом. Нема ту велике филозофије нити једначине. Имам ту луду енергију којом се трудим да “инфицирам” све око себе. Упорна сам и знам да свима изгледа као да радим са лакоћом. Мислим да је то тако јер исконски уживам. Коректна сам према сарадницима, осецам формат који представљам, поштујем своје госте.
И, све у свему, каква је ваша каријера, када се окренете за собом?
– Рекла бих - здрава и богата.
Владимир Бијелић
