Златна грозница термин је који је обележио 19. и добар део 20. века, а најбољи доказ да искусне трагаче ова необична бољка и даље не пушта јесте и премијера шесте сезоне популарног документарног серијала „Аустралијски ловци на злато“, коју на каналу Вијасат експлор пратимо четвртком у 21 час. Истина, данас их је много мање, Аустралија је неки нови Дивљи запад, али страст којом искусни ловци на злато преврћу сваки камен опасне и негостољубиве домовине најотровнијих животиња на планети - и даље је иста. И док се нови тим припрема да се избори са свим патњама које доноси температура од 40 степени Целзијуса, а популарни „ђаволи из прашине“ започињу, како најављују, највећи и најрискантнији пројекат до сад, ветеран овог ријалитија Маркус Мегвајер открива нам кад се први пут заљубио у злато.
– Веровали или не, био сам дечак. Имао сам свега пет или шест година. Увек сам као мали испред куће пребирао по камењу. Одушевљавали су ме каменчићи који су били кречњачког порекла. Они су лагани и изгледају као прави камен, али када га узмете у руку он почне да се круни. Тако сам као мали увек замишљао да имам неке велике супермоћи чим сам у стању да голим рукама мрвим камење – открива на почетку ексклузивног интервјуа за Дневников ТВ магазин ловац на злато Маркус Мегвајер, додајући да га је баш у једном од тих кречњачких камичака пронашла његова судбина.
– Сећам се тог дана. Бака је седела на веранди у столици за љуљање. Спуштало се вече, а ја сам се по обичају играо камењем. У једном тренутку, док сам мрвио једно од тих малих чуда природе, одједном је из прашине засијало нешто што је одолевало мом моћном стиску (смех). Збуњен, однео сам баки да види моје откриће, на шта је она одушевљено узвикнула: „Злато“! Био је то грумен од неких седам грама. Још памтим његову тежину. Нисам знао шта је то, али што сам више откривао и учио о њему више сам га волео. Зарада је само део узбуђења који покреће сваког копача. Сама потрага и тренутак када после мучног рада, зноја и све прашине која вам се лепи за уста, нос и сваки део тела, под својим прстима осетите тај грумен... Е, то је права награда.
У најави за шесту сезону стоји да ће ово бити најузбудљивија сезона до сада. Да ли је то истина и шта је то толико спектакуларно што ће нам донети нови серијал?
– Из пера маркетиншких стручњака свака сезона је највећа (смех). Ипак, истина је да ће ово заиста бити циклус са највећим изазовима. Када смо почињали рад на овом ријалитију, ми смо били само обични копачи који су доведени пред камере са циљем да поделе своја искуства са светом. Међутим, оно што је наш ријалити учинило великим јесу средства која су нам омогућена, одлична и искусна екипа, као и многа нова сазнања која смо успели да применимо у свакој новој сезони и наш улов претворимо у озбиљан плен. У новој сезони придружила нам се и Дејл, која има одличан инстинкт за праћење златних жила. Било је право задовољство посматрати је на терену.
Оно што гледаоци виде пратећи емисију јесу три супротстављена тима која се утркују за највећи улов. Али како изгледа све оно што ми не видимо? Како изгледа припрема за лов на злато?
– Припреме су огромне. Као што знате, клима у Аустралији је веома непредвидива. Може бити веома топло, а могу вас сасећи и неподношљиве зиме. Са друге стране, лов на злато не престаје када се искључе камере. Ми нисмо попут других ТВ лица. Трагање за златом је наше примарно занимање, и то је тешко разумљиво за некога ко никада није осетио ту страст. Ловац на злато, једноставно, никада не може да искључи свој инстинкт. Он увек ради. Ја не разликујем велики или мали грумен злата. Све је то злато. Такође, не бирам када ћу поћи у лов. Свако доба дана је савршено за то. А највише волим да ловим у предвечерје. Могуће и због тога што сам баш у сутон пре много година и пронашао свој први грумен, ко зна... Када је реч о емисији, само за снимање нам је потребно неких девет месеци. На терену смо најчешће од марта до децембра. После, док су колеге у постпродукцији, ми крећемо у лов за своју душу.
Који бисте нам савет дали као искусан трагач - како да нађемо злато?
– Зависи где га тражите. Ако дођете код нас у Аустралију биће нам драго да нам будете гости и да са нама кренете у лов (смех).
У том случају, мораћете да нам гарантујете безбедност. Видели смо у ранијим емисијама да ви на терену имате свакакве авантуре.
– Тако је. Кад зађете у аустралијску дивљину мора да вам буде јасно да ту све што хода, пузи или лети планира да вас убије. Дакле, морали бисте прво да прођете са нама на обуку лова на змије. Тек после тога можемо да кренемо по злато (смех). Шалу на страну, постоји много корисних савета како да знате да ли сте на трагу злата. Ако видите да у околини има много кречњака, кварца, црног камења, веома је вероватно да има и злата. Такође, ако набасате на исушено корито неке старе реке, вероватно и ту има злата. Наравно, уз све то вам је потребно и мало среће.
Који је највећи грумен злата који сте до сада пронашли?
– Управо ћете га видети, у шестој сезони. Верујем да баш због тога у најави за шесту сезону и стоји да су нове епизоде тако спектакуларне. Стаје ми на цео длан.
Тек да бисмо стекли прави утисак, ко је Маркус Мегвајер када не трага за златом?
– Радим у болници као психолошки саветник у Хитној помоћи. Помажем људима који су болесни, било да је реч о њиховом психичком или физичком здрављу. Чиним да се осећају боље у тешким тренуцима и то је посао који ме заиста испуњава и који искрено волим. Укратко, мој посао је да сви буду срећни. А мени у томе помаже мојих пет ћерки и син.
Оставили сте највеће изненађење за крај интервјуа. Дакле, ви сте већ пронашли своје злато?
– Тако је и, као сваком трагачу, због тога што толико уживам у ових мојих шест грумена злата, желим да нађем још који (смех). Али, морам да се похвалим и тиме да ћу са 45 година следећег месеца постати и деда. Стиже нам још један груменчић! Иначе, када се не бавим породицом и ловом на злато, уживам у томе да свирам са бендом у клубу. Такође сам и певач, свирам гитару, бубњеве и клавир, наступам у многим ресторанима и хотелима код нас. Морате једном доћи на нашу свирку. Сјајно бисмо се провели. Све су то моји начини да усрећим људе. На тај начин је и мој живот потпун.
В. Бијелић
