То је, иначе, треће крдо јелена које је од почетка године стигло у прихватилиште за обичног јелена Националног парка “Копаоник“.
Држава је препознала значај идеалних станишта за јелене, а која су на биолошком минимуму, као што је и Копаоник, али ту су и Златар, Тара, Хомољске планине, тако да смо до данас преко 180 јелена транспортовали на ове планине и надамо се да ће се већ следеће јесени чути рика јелена са Копаоника, рекао је Роланд Кокаи, директор ЈП “Војводинашуме”.
Копаоник је део националног пројекта СРБДЕЕР, који је успео да обезбеди средства да се изгради савремено прихватилиште, односно узгајалиште за јелена, чиме су створени услови за његову реинтродукцију.
Од почетка године на подручје НП “Копаоник“ успешно су насељене 24 јединке, а до краја марта у плану је да стигне још десет до дванаест јединки.
Ми у овом пројекту учествујемо већ три године и драго ми је да смо то чинили успешно, као и да је министарство препознало да имамо кадровске и техничке капацитете за тај посао, заједно са партнерима из Војводинашума и НП Фрушка гора. Пројекат је при крају и надам се да ћемо ускоро у ловишта на Копаонику пуштати јелене из сопствених узгајалишта, изјавио је Мирко Дугалић, извршни директор ЈП НП “Копаоник”.
У протекле две године успешно је селектовано и транспортовано више од 350 јелена до јеленских прихватилишта и насељено је у ловишта на подрују централне Србије, а из ловишта и узгајалишта ЈП Војводинашума и Србијашума.
То је посао који зависи од свих нас у ланцу, а наравно и од крајњих корисника у ловиштима, поручује Предраг Ћировић, управник шума природног резервата Копаоник.
“Зелена економија” била је и једна од водећих тема на „Копаоник бизнис форуму 2022“, чији је саставни део и ловна привреда. Уколико желимо да развијамо ловну привреду, кажу у Војводинашумама, обични јелен (Cervus elaphus L.) представља економски и биолошки најзначајнију врсту и свакако је основ за развој ловне привреде и ловног туризма једне државе.
