Дође тако и пролеће па га многи ни не примете. Имају људи преча посла него да уживају у мирису живота који се буди. Уместо да се и сами пробуде, они будно прате шта је ко рекао или објавио, спремни да по сваку цену заузму неки свој став за или против. А онда се у наредном периоду здушно труде да га одбране, јер има ли ишта ваније у животу и на овом свету него ли бити у праву? И тако све док се не упецају на нову удицу коју им неки мајстор „од горе“ забаци.
Сва срећа, па је ипак повелики број оних који у дубини душе схватају шта се дешава. За разлику од горе поменутих упирача прстом, они осећају да је дошло неко ново време. Осећају да је промена наступила и да је на сваком поједницу да је на свој начин испрати и проживи. Они не упиру прстом. Не питају се шта други раде и не процењују да ли је у реду или није то што раде. Они посматрају себе и своје реакције јер знају да све од њих почиње. Волела бих да све ово пишем у првом лицу једнине, али још увек се не усуђујем да се декларишем као припадница ове друге групе људи. Ја још увек учим шта то време емпатије, поштовања, љубави и разумевања заправо значи за мене, а и за окужење у којем живим, па на крају крајева и за читаву планету. Доста тога осећам и прихватам, али још увек се дешава да искочим из колосека кад ме нешто или неко уздрма. Схватим ја мало касније да нико мене не уздрма ако ја то сама не дозволим, а дозволим зато што још увек имам доста тога да научим, па се ето дешава да неке лекције морам више пута да поновим. Схватим да, али ето, дешава се, али да се похвалим, дешава се ређе него раније, и време док не схватим шта се у ствари дешава је све краће. Све јасније осећам шта други осећају, па ме њихове боли боле, па их зато све ређе повређујем. Разумем све више шта други људи мисле, па иако не мислим исто као и они, немам потребу да им спочитавам било шта. Разумем их. Дешава ми се да кад са неким разговарам, док слушам шта ми говори, поред очигленде намере да лаже и манипулише, ја однекуд знам зашто се тако понаша и кроз какве патње пролази та душа која не уме да се искобеља из црнила у којем се заглавила.
Доживела сам недавно један покушај манипулације. (доживљавам их стално као и сви, али овај је био баш тежак) Понекад само посматрам и учим из такве ситуације, али понекад морам да одреагујем, јер попуштање паметнијих води... видите и сами куда води, ако се осврнете око себе. Али када реагујем, настојим да то буде из љубави, из разумевања и поштовања. Дајем само сопствени пример, јер иза тога једино могу да станем. Испоставља се да се читава ситуација преокрене. Иако се чини да манипулатор не капира да је раскринкан, његове се подле намере не остваре. Очигледно је, дошло је то време. Увериће се у то лако, свако ко реагује из љубави, разумевања и поштовања.
Нина Мартиновић Армбрустер
