Изостанак месечног циклуса је та битна разлика између жена и мушкараца. Ја верујем да то животно доба, када се заправо постиже пуна зрелост, једнако дубоко утиче и на једне и на друге, али се код жена о томе више говори, ваљда због тога што је емотивни аспект новог стања организма једнако важан као и физички, а ту су жене на „свом терену“.
Већини мушкараца је страно да посматрају и освешћују своје емоције, а камоли да о њима причају. Они углавном своја стања на бројне начине компензују. Тако се женском климактеријуму приписују разна стања, и жене као да су програмиране да их слепо следе, и као по команди имају несанице, валунге и нестабилна емотивна стања. Иако се то све сматра природним, то не умањује осећај нелагоде, непријатности и чак и стида што се кроз то пролази.
Мене су сва ова правила и „природни“ симптоми некако мимоишли. Нисам имала, а ни даље немам ни валунге ни несанице, ни драматичне промене расположења. Разлог за то видим у сопственом настојању да водим један свестан живот, посматрајући себе, своја осећања и став према људима, окружењу и животу уопште. Онда ваљда на време и примећујем промене, пратим их и усклађујем се са њима. Може бити да је у питању и мој начин живота у којем успевам да одвојим сваки дан десетак минута за вежбање, идем у природу када год могу, једем већином биљну храну, а и уверена сам да су све ситуације у животу ту, да би ме научиле како и шта да променим код себе да би ми било боље.
Ипак, верујем да је прави разлог у томе што сам на време чула причу о томе да је проблематична менопауза заправо мит који смо изградиле вековима уназад и чула за примере који се не уклапају у општу слику, тј. причу. Чим сам чула ту обрнуту причу, одмах сам у њу поверовала. Поверовала сам да климакс у ствари значи оно што та реч значи на енглеском: врхунац. Поверовала сам да се у одређеним годинама, након мноштва изазова, тешкоћа, радости, туга, недаћа и благослова, достиже врхунац свесности и самим тим и могућности, и човек (у овом случају жена) так тада може у потпуности да се оствари и да плови кроз живот пуним једрима. Она која има децу, до тог доба их је ваљда већ довољно припремила за самостални живот, па сада само ужива у посматрању њиховог раста и развоја. Она која као ја нема децу, има ваљда понешто што је за живота искреирала и однеговала, па сада ужива у плодовима онога у шта је уложила своју пажњу и енергију.
И сада, са овим знањем и овим искуством, живимо живот пуним плућима. И даље има изазова, али је јасно као дан да су то помагачи како бих себе упознала боље и живот живела још лепше. Ако мене питате, живео климакс! И још важније: за такав климакс никад није касно. Довољно је донети одлуку да се мењамо, а то једино и можемо.
Нина Мартиновић Армбрустер
