Наиме, ако нам се не допада оно што у својој стварности уочавамо, нешто би требало да мењамо, а зна се и шта: своја уверења, мисли, понашање и емоције.
Ово се наравно односи на оне који верују да би људи требало да напредују у развијању своје свести, барем онолико брзо колико напредују у развијању технологије. Ко и даље мисли да није потребно или још горе, да није могуће да се развијамо више од овог стања свести у којем је већина људских бића, тај је већ направио свој избор, у складу са стањем сопствене свести.
Није лако одредити неко стање свести као просечно, јер има оних који на сва звона објављују како се осећају и како размишљају, али има много оних о чијим размишљањима ништа не знамо. Посматрајући своје окружење, долазим до закључка да се тренутно стање свести углавном испољава кроз четири врсте свесности: похлепа, контрола, манипулација и страх. Али то што су таква стања свести у првом плану у нашој стварности не значи да су апсолутно доминантна, јер такву слику преносе медији, а нису сви људи овога света у медијима.
Нажалост, они код којих су доминантна стања свести попут саосећања, љубави, хуманости, истине, поверења, подршке и емпатије, нису склони истицању и самонаметању широј јавности. Ти људи своје поимање живота и начин на који га живе углавном задржавају за себе и за своје блиско окружење Њих нема у првом плану и њихова снага је можда баш у томе што их многи људи не виде. Они су се усудили да поставе себи једно од најважнијих питања: „Шта ако..?“ Усудили су се да провире изнад матрице свакодневице у којој живе и да провере има ли неког живота изван матрице.
И гле, има! И то каквог живота! То је живот слободе, истине, љубави и међусобног уважавања и поштовања. И ми можемо сваког тренутка да бирамо такав живот. Само морамо бити спремни да се одрекнемо свих својих досадашњих уверења и знања како нас подсвесни ум не би стално враћао у неке старе матрице понашања које смо целог досадашњег живота уцртавали у своју судбину.
Миодраг Дражић, аутор књиге „Анатомија космоса“ тврди да је свакодневним понављањем да се одриче свих својих уверења и стечених знања, добио огроман прилив енергије, и приступ бескрајном пољу знања која је онда и преточио у књигу. Да бисмо нека нова знања усвојили и да бисмо изашли из ове животне матрице (или из матрикса, ако вам је лакше) ваљало би да будемо сасвим сигурни да у подсвести не носимо и даље неке од врста свесности попут страха и сличних паралишућих стања.
Тек када их и из подсвести избацимо, онда смо потпуно одучили све што нас кочи у развоју и онда тако ослобођени, можемо да кренемо у потрагу за новим мислима, уверењима, понашањима и емоцијама које ће нас довести до проширења сопствене свесности. А избор ћемо лако направити: све што су људске особине, својим ће усавршавањем и сталним неговањем, довести до напретка људи. Сигурно нећемо на примеру нељуди научити како да будемо свесни и високо развијени људи.
Нина Мартиновић Армбрустер
njnjnj.ninamartinovic.com
