Када се након школовања у Лондону вратио у родни Иран како би помогао изградњу болница, током револуције је завршио у затвору и није био погубљен само зато што је помагао затвореницима својим медицинским знањем. Једном приликом, у недостатку било каквих лекова, једном је затворенику који је имао јаке блолове од чира у желуцу помогао тако што му је дао да попије 2 чаше воде. Бол је нестала за само 8 минута, а доктору је то био почетак преокрета у каријери.
Након тог догађаја је испитао хиљаде случајева различитих стања која су званично била болести непознатог порекла и добијао је невероватне резултате користећи обичну воду. Установио је да је организму неопходно да добије између две и две и по' литре воде дневно како би нормално функционисао. Прочитала сам књигу „Ваше тело вапи за водом“ и сазнала колико је напора уложио да његови резултати стигну до што већег броја људи. На крају је сам издавао своје књиге јер интереса од стране институција није било.
Сетила сам се да сам и ја чула за правило 2 литре воде на дан, али да колико год сам покушавала, никако нисам успевала да унесем толику количину воде, па сам га занемарила. И за то је у књизи дато објашњење које ћу парафразирати: толико смо се временом научили на разне течности са укусима, да смо готово потпуно изгубили осећај жеђи. Тако да данас, када је човек жедан, то је већ аларм да нешто није у реду.
Ако тај сигнал угасимо неким соковима и сличним течностима, ситуација се само погоршава. Као што рече једна докторка, као да покушавамо судове да оперемо соком од јабука. Нећу наравно овде залазити у детаље који објашњавају зашто је вода течност која је неопходна за рад оргнизма и ниједна друга течност не може да је замени. Али све што сам у књизи прочитала, толико је једноставно, јасно и уверљиво, да сам ево већ данима у жестокој борби сама са собом да се натерам да пијем више воде, па да једнога дана стигнем и до тих фамозних 2 литре на дан.
Готово истовремено сам наишла на једног другог доктора који тврди да воду уопште не морамо да пијемо уколико једемо довољно воћа и поврћа. Каже да пас не пије воду ако се храни свежим воћем и поврћем. Будући да цео живот пијем мало воде и да примећујем симптоме који су описани у књизи која је препоручује, одлучила сам се да на личном примеру испробам како ће ми бити ако пијем више воде, јер ми је ова друга крајност већ позната.
За сада су резултати добри, а видећемо како ћу се осећати када достигнем жељену количину. Знам да не можемо баш све да испробамо и лично се уверимо шта је добро а шта није, али верујем да би свако морао да пронађе оно што је за њега добро и да се тога придржава, јер би сами себе требало најбоље да познајемо. А знам и то да су најбоља решења она најједноставнија, а вода ми баш изгледа једноставно.
