Око ТВ око: Србовизија

Учешће Југославије на Евровизији, започела је 1961. недавно преминула наша Новосађанка Љиљана Петровић с песмом „Неке давне звезде” на текст Мирослава Антића.
aleksandar filipovic
Фото: Nemanja P./aleksandar filipovic

И онда су се низале године... Лола Новаковић је заузела одлично четврто место, а сви остали: Вице Вуков, Ладо Лесковар, Берта Амброж, Ева Сршен, Тереза Кесовија, Здравко Чолић, Корни Група, Дубравачки трубадури, Пепел ин Кри, Амбасадори - били су углавном при дну лествице. И тако све до такмичења Југовизије у Новом Саду 1983. године, у Студију М, где је Данијел Поповић победио с песмом „Џули” и освојио за нас фамозно четврто место у Минхену. Требало је двадесет година да Данијел достигне успех Лоле Новаковић.

Опет је Југовизија у Српском народном позоришту 1989. године, у Новом Саду, била талична за групу „Рива” која је донела победу Југославији и песму „Рок ми бејби”. Да ће уследити крај и распад једне распеване земље судбински је предвидела Тајчи уз „Хајде да лудујемо” 1990. године. Док су одјекивали први пуцњи по Хрватској, Беби Дол је кажњена лошим пласманом са симпатичном песмицом „Бразил”, била је тек 21. Екстра Нена је сјајно последњи пут представила Југославију у фантастичној хаљини Верице Ракочевић и запевала „Љубим те песмама”. Сви су причали о тој хаљини где су се видела гола леђа и диригенту који је свирао хармонику. То је био последњи наступ Југославије, а Снежана Берић је освојила 13. место. Онда је уследила пауза због санкција и изолације, а 2004. године Србију и Црну гору представљао је Жељко Јоксимовић с песмом „Лане моје” и освојио тада фантастично друго место иако је по свему имао шансе да буде победник. Скандал и музичко раздруживање „два ока у глави” Србије и Црне Горе, десило се неодласком Фламингоса и Луиса на Евровизију уз велики медијски скандал када је отишла подгоричка група „Но наме”. И тада је било лудило као и са Тајчи. Најављен је крај још једне државне творевине. Све је било пропаст попут комунистичких конгреса где се уз свађе и хушкања медија закувавала политичка прича. А Евровизија је увек била и политика те се гледало како ће гласати наше комшије.

А онда се Србији  десила Марија Шерифовић, која је 2007. године донела победу песмом „Молитва”. Први пут се Србија радовала једној победи, а да није спортска. Све је крунисано наредне године када је Евросонг одлично организован и где се видело колико РТС као телевизије може. Десила се и лепа љубавна романса између водитељке Јоване Јанковић и Жељка Јоксимовића. У љубави им је ишло као и са његовим хитовима за Евровизији. Жељко је још једном представљао нашу земљу песмама „Љубав није ствар” и „Оро” коју је певала Јелена Томашевић. Рајко Дујмић и Жељко Јоксимовић су једина два аутора која су знала жмурећки да напишу песму за ову манифестацију, док Горан Бреговић, иако најкомерцијалнији аутор, никада није добро пролазио на Евровизији. Није му нешто нарочито прошла ни Северинина „Штикла” а ни „Балкан, Балкан” Милана Станковића.

Следеле су године где ја просто не могу да се сетим наших представница. Или су певале на енглеском или је Евровизија била досадна али наступе Неване Божовић, Сање Вучић, Бојане Стоименов, Нине Радојчић, или „Моје три”, уопште не памтим, као да се нису ни десили.

Шта ће бити ове године не знам, нисам од Тарабића, али знам да је ретко која Беовизија прошла без трачева и скандала. Од прве Евровизије до данас ствари су се страшно промениле. Некад је то била конфекцијска шлагерска манифестација, данас се тражи што луђи и ексцентричнији наступ са благом кокетеријом с  ЛГБТ популацијом. Али Беовизија и Евровизија нису више битне у нашим програмски шемама и успоменама. Нема више као некад - скупимо се испред телевизора, једемо кокице и гласамо за свог фаворита. То је био ритуал моје младости са мојим пријатељима. Све је било лепше некада...

Александар Филиповић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести