ОкоТВоко: Април у Београду

После две дуге пандемијске године, као печурке после монсунске кише, кренуле су премијере нових филмова, телевизиских серија, концерата.
aleksandar filipovic
Фото: Nemanja P./aleksandar filipovic

Беосонг је значио буђење а сада је најављена занимљива концертна сезона: после Халида Бешића и препуног СПЕНС, најаваљени су концерти Марије Шерифовић и Аце Пејовића. ЦМЦ фестивал који су радо у организацији Југотона походили наши новинари, спремио је одличан програм, а у Црној Гори биће организован „Наше море, наше скале”, крајем јуна. То је наставак култних „Сунчаних скала” које су нам баш јако недостајале.

Уз слоган „Почнимо љубав из почетка” вратило нам се Београдско пролеће. Пре тачно 61 годину, 17 априла, 1961. године настало је Београдско пролеће које је могло да буде српска верзија Сан Рама. У РТС клубу је организована изложба где су се посетиоци могли присетити свих легендарних учесника: Лоле Новаковић, Ђорђа Марјановића, Наде Кнежевић, Микија Јевремовића, Леа Мартина, Бисере Велетанлић, Маје Оџаклијевске, Бети Ђорђевић, Боба Стефановић, Тереза Кесовија, Оливер Драгојевић, Слађана Милошевић, Неда Украден… Сјајни композитори Арсен Дедић, Аца Кораћ, Војкан Борисављевић, Радослав Грајић. Некад су Београдско пролеће водили Дуња Ланго и Мића Орловић, а ове године водитељи су Милена Васић и Срђан Тимаров. Много тога је ново, некадашњи Дом Синдиката је постао Комбанк дворана. Такмичари су из целог региона, млади и талентовани, ретки борци за поп музику а иза целог пројекта је стао јавни сервис Србије.

И колико год да нам изгледа да је деприсивно, тешко, таблоидно, увек шлагери могу да излече душу. Кад чујем „Молитву за Магдалену” буди ми нежност. Кад се на радију заврти „Почнимо љубав из почетка” добијем кап весеља и чашицу оптимизма као кад Бисера и Арсен запевају „Не плачи душо моја, има још дана пред тобом”. Била је дивна она ЛП плоча када су „Вампири” певали обраду песму „Београде” Ђорђа Марјановића и када је Никола Чутурило певао  кавер песме попут „Молитва за Магдалену’’. Или кад су Делча и у „У Шкрипцу” певали „Стјуардесу” Ђорђа Марјановића. То је и улога јавног сервиса, да очува традицију. Србија није смела у једном периоду да уништи своје фестивале и традицију дивне забавне музике коју је имала. Јер нису само народњаци културолошка особина овог народа. Ми смо имали револуционарну поп и рок сцену и дивне певаче забавне музике које нисмо знали да ценимо. Нисмо могли ни да обележимо достојанствено јубилеје Војкана Борисављевића и Корнелија Ковача. Осећам се културолошки осакаћен јер сам у медијима стално морао да гледам турбо фолк а сад ме нон-стоп нервира аутотјун и извесна Бресквица која је на нашим трендинзима главна. Спреман сам да се опкладим да барем пола Србије не воли такву музику. Стога се радујем овом априлу у Београду.

Здравко Чолић је пример да квалитет може трајати скоро пола века. Филмови, позориште, концерти, нови фестивали...могу да спасу наше душе и да нас мало орасположе. И ова експанзија културних догађаја говори о томе да ипак постоји нека нада. Ништа као музика или леп културни догађајх не може да улепша човеку живот ако је контаминиран поганим вестима. Заборавили смо на романтику а то враћа управо Београдско пролеће. Много се безобразлука уселило у наше медије и међуљудске односе. Време је да се спасавамо а то се може само уз лепе емоције и занимљиве ТВ догађаје каш што је одличан ПР и медијски наступи наше евровизијске представнице. То што је она толико кул, стварно доказује да уметница може бити здрава а и ми сви са њом. И шта да кажем, не могу да дочекам Евросонг и Торино јер ако она буде здрава и шансе за наше ментално здравље су много, много веће.

„Април у Београду” је једна од најлепших песама која је емотивни пасош једне генерације. Време које се можда више никада неће вратити, али зато ће ова песма остати вечна све ове године, као симбол, како смо волели, како смо имали добар телевизијски програм и како смо били срећни.

Александар Филиповић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести