Што ме је одмах асоцирало на робота и на Аронолда Шварценегара...али не бит то била Евровизија да на нешто не подсећа.
Победнице су биле довољно шљокичасте, песма је могла да им се преведе на све светске језике и може да се пева и на енглеском, шпанском, српском... У мору сморних песама ово је био најефектнији и најбучнији наступ, све је горело и прштало попут прскалица и конфета на сторијима друштвених мрежа... Добили смо три темпераментне певачице.. Могао бих чак рећи да им је кореографија боља него што су имале „Аске” 1982. у песми „Ало, ало” и да су динамичније од „Моје три” које су нас 2012. уметничарењем „удавиле” и нису ушле ни у финале. Најбоље три у историји ћириличне музике су Брена, Весна Змијанац и Мира Шкорић које су некада певале о „Мушкарцима” али тако нешто никада не посласмо. Лепо рече Змики „Интелекталци то лоше и ретко раде”. Да сам се ја питао, ишла би Неда Украден али не са песмом „Бомба” него са ди-џеј обрадом „Шај, роде шај” јер то је пример етно песме.
Погледао сам и „Дору” и како је изгледао пренос ХРТ-а из кристалне дворане хотела Кварнер. Једни те исти водитељи сто година, енглески који је постао доминантан на овом такмичењу. Опет су игнорисана добра имена попут Зденке Ковачичек и Ире, бивше певачице „Колоније”. Отишао је Дамир Кеџо са песмом о дивљем ветру али тешко да бих вам сад могао отпевати ту песму. Ревијални програм је био плач мајке божије јер нисам видео ниједно познато естрадно име. Ревијалног дела и није било јер тамо се не сме поменути да је некад постојала једна земља у којој је ТВ Загреб имао чак десет победа на Југовизијама. Али пошто је поново фаза домољубља у медијима није било гостију из регије иако Хрватска председава ЕУ. ХРТ мора под хитно да позове Хуљића, Розгу и Грашу да би спасили своју Дору и вратили се на лидерско место које им је припадало некада у региону када су у питању „лаке ноте”.
Али док се Дора правила да Југа не постоји, на Беовизији су се певали хитови с Песме Евровизије која је била у Загребу. Вероватно и због тога што већина сценариста, музичких уредника нашег такмичења, најбоље памте ту Евровизију из своје младости. У преносу РТС је имао звезданих тренутака... То је свакако ново певање песме „За милион година” коју је маестрално обрадио наш најталентованији и најшармантији продуцент Душан Алагић и „земо” из „Балканике” наш Војвођанин Младен Лукић уз интепретацију Невене Божовић и пријатеља а све снимљено У Тел Авиву. Потом сећање на Љиљану Петровић уз дивну интепретацију Екстра Нене која је недавно била и звезда моје емисије. Жена толико феномелнално изгледа да су сви гуглали њено годиште. Плус што има шта паметно и да каже, а таквих победница фестивала данас више нема. Велики повратак Драгане Шарић у Кошутњак песмом „Бразил” прошао је уз њену видљиву трему, али то је било њено спасење из каљуге „Фарме” - да се Бебица врати тамо где јој је и место. Тијана Богићевић наступајући са супругом Сингом је одржала школу доброг певања и достојанствено представила свој Нови Сад и Војводину. Хари Мата Хари је показао да се његови шлагери слушају и уз нове аранжмане Биг бенда. Новина је и велики помак у режији програма, новим технологијама које су примењене. Види се да је екипа РТС-а ишла на обуку за пренос оваквих догађаја. Момци, водитељи из иностранства, Стефан Поповић и Јован Радомир дали су шарм запада и наше дијаспоре овом програму.
Али песма Евровизије и Беовизије одавно нису главне теме у нашим медијима. Јер најважније питање таблоидних новинара Оливери Ковачевић главној и одговорној уредници Забавног програма РТС-а било је шта ће Кија Коцкар у Кошутњаку чак и у статусу посматрача и подршке програма. Стога свуда прођи на Задруговизију дођи. Како се надала Беовизија се за Евровизију добро удала. „Хаста ла виста бејби” до Ротердама.
Александар Филиповић
