После четири јавна конфликта у медијима, овакав крај се могао наслутити. Што кажу, боље и развод него лош брак. Иако Весна иронично тврди да не зна да вози трамваје и да нема прилику да се добро уда, пратећи њене књиге и рад, ја знам да је она итекако способна.
А можда се онима на државном послу нису свиделе њене предузетничке способности пошто има своју издавачку кућу, а имала је и „Officinu”, школу за младе таленте и поврх свега - увек вишка емисија и креативног духа. Њена емисија је била за РТС нешто што је задирало у сфере масовне културе којим се тај програм није бавио. Избор гостију необичан. А она увек распевана и професионална, права колегиница. Сигуран сам да ће на новом плуралистичком медијском небу Весна наћи своју срећну звезда. Мада ми се још више свиђа што је у најновијем роману кренула ка Хвару и што у том роману има еротских момената. Вала, доста је било самоуправне социјалистичке чедне етике где смо васпитавни у духу сексуалног једноумља. Стога ако би и требала да одјави ову фазу своје каријере, Весни би на последњој одјавној шпици „Балканске улице” требало да запева Љиљана Николовска из „Магазина” песму „Балканом улицом: „Не пролазим више твојом улицом, где се шеташ с твојом цурицом, на те сличи, слатка је ко топло пециво, а ја те волим још неизрециво. Балканском улицом пролазим, добар дан твојима пожелим, тебе и не желим да видим јер се опет заљубим”.
Али заправо прави савет Весни могла је да понуди Јелена Бачић Алимпић која је прави доказ да ако се на време побегне са телевизије, могуће је направити сјајну каријеру и као списатељица. Обожавање које Јелена има код своје читалачке публике не може да се пореди са стресовима које је имала као ТВ аутор јурећи рејтинге. И тренутак кад је јавно проговорила зашто је отишла с телевизије из диригованих центара моћи, Јелена је прошла медијског „топлог зеца” јер је у једном моменту из медијског центра моћи кренуо директан мрзитељски дух, да не кажем, хејт из појединих таблоида и виртуелних хејтера. Али пошто су обе предавале млађим генерацијама, сигурно је савет био да ми, рођени 1960. и неке, морамо да се прилагођавамо новим технологијама, друштвеним мрежама, новим естрадним тенденцијама, иначе ћемо остати гладни и да је у праву био Винстон Черчил: „Телевизијско новинарство је добро, ако га напустите на време”.
Пошто су и Јелена и Весна паметне жене, не сумњам да ће се снаћи и да ће написати још боље књиге. Овде је само проблем што сви мисле да је лако бити ТВ ауторка, новинарка, списатељица и што је све потцењено. Уместо да водитељке гледаних емисија имају виле, авионе и камионе морају да раде на све стране да би зарадиле за потрошачку корпу и по неко крстарење. Да је рођена коју деценију раније, Весна Дедић као некадашња титовка пионирка која је носила штафету, била би заслужна грађанка и пезионерка. Овако, пошто је рођена коју деценије касније, мораће да се прилагоди свим чарима транзиције и нових времена. Али и она, као и ми, зна да је најважније здравље, то нас је учио Бане Вукашиновић. И да је најважније попити по коју чашу вина за здравље и запевати омиљену песму. И ту је у праву Мира Адања Полак. Уредници, шефови и програмске шеме се мењају, а ја као радник морам да останем да радим. И то је судбина нас који смо рођени у Југославији - ради док не стекнеш услове за пензију. О новим генерацијама и које решење су они нашли за будућност, читајте већ у следећој колумни о Јутјуберима туберима.
Александар Филиповић
