Веома мало је емисија које се на прави начин баве пандемијом, а то значи пре свега психолошку подршку. Издвојио бих ТВ ординацију РТС-а Марије Поповић која је успела на прави начин да са познатим личностима проговори о томе како су прегрмели корону. Ту је и докторка Катарина Бајец која је гостујући у јутарњем програму Нове телевизије код харизматичног Данила Машојевића констатовала да смо данас анаксиозни више него икад. Проблем је што немамо неког личног психотерапеута на малим екранима који би имао своју емисију. Некад је то сјајно радио Жарко Кораћ за нас у пубертету, едуковао нас је преко малих екрана. Штета што је отишао у политику. Имао сам прилику да упознам Славицу Ђукић Дејановић, жена је лековита. Али и за њу ми је жао што је отишла у политику. Доктор Јован Марић је одличан за естрадне емисије и ''Љубав и моду'' али очигледно је да му више пријају сексолошке него коронарне теме. Треба нам неки млади, нови психотерапеут. Јер корона собом доноси велике последице по психу. Да цитирам мог пријатеља психолога Ненада Адамова о психолошком дејству короне: ''страх је нормална појава, битно је држати га под контролом, како? Важно је да осетимо да нисмо сами и напуштени, имати тзв. мрежу подршке - најближи рођаци, блиски пријатељи - емоционална подршка неком ко се плаши да би могао бити заражен или је већ утврдио да је заражен - да није сам у невољи и није напуштен. У том смислу ми је јако жао што медији нису схватали своју мисију него само пребројавају шерове, рејтинге и оболеле. А шта је са нашим душама?
Зато је ту Фејсбук као алтернативни медиј. На Фејсбук страници Ковид 19 Нови Сад свако може да се информише о ситуацији у нашем граду и да постави неко паметно питање и да добије још паметнији одговор. Као што постоји и Фејсбук група тате Новосађани где можете сазнати одговоре на сва питања. Чини ми се да су телевизијске шеме постале једноличне и да гледамо стално једно те исто на свим каналима са националном фреквенцијом. Све се прати на исти начин од естраде до ковида…. Нико не види да су људи преплашени, усамљени и очајни. Листа умрлих познатих личности је толика да нам не би помогла ни седмодневна национална жалост. Опет сви морају да носе маску у студију, а у ријалити шоу програму нико не мора да говори у каквој земљи живимо. Знам да је песма битна да се јача морал, али не може се ни певати без маске док толики људи умиру. И онда се неко пита што су људи похрлили у шопинг на црни петак.
Па црно је да црње не може бити. Црно и депресивно. Искуство нас је научило да не треба веровати ни једном извору информисања. Треба веровати пре свега својој интуцији. И треба проналазити прави извор информисања. Треба себе и одморити од стравичних вести који долазе са екрана. Треба сачувати психу. Јер ко ово преживи, причаће. А онда тек долазе праве муке кад подвучемо црту шта нас је све економски задесило. Али надам се да сте укапирали да и поред свега и затварања и опасности од пандемије, поједини су нагрнули на корона партије и у тржне центре. То је вечита борба ероса и танатоса. Па није ни чудо што се на тим журкама слушала највиша Ана Николић и ‘’Било је лепо’’. Кад се пронађе права вакцина, остаје да се пронађе и неки нови антидепресив јер је очигледно да смо све бенседине и лоразепаме попили током ове психолошке пандемије.
Александар Филиповић
