Размахивање шеровима, ричевима и АМР-овима, боље рећи, абровима све више личи на оног лика с Најлон пијаце који продаје крему за лечење шуљева, бора, болова у ногама и ћелавост. Јер, ови подаци фризирани су као комшијкина хладна трајна с тапирунгом, а успеси личе на белу сланину из излога, за потребе рекламе унапређену у пршуту.
Сваком добронамерном грађанину је јасно да не могу све телевизије истовремено бити најгледаније у Србији, а ми не волимо да нас мунтају, чак ни за ствари на које, објективно, не можемо много да утичемо. Јер, гледаност се мери на одређеном статистичком узорку, одабиром просечних породица у којима се, за надокнаду у поклонима пажње, постављају мерачи гледаности, такозвани пиплметри. Ти се подаци касније обрађују и користе у разне сврхе, у зависности од жеља наручилаца истраживања, власник пиплметара је АГБ Нилсен, а податке само издају, проверљиви су и не могу се мењати, ако знате на шта мислим.
Дакле, која је телевизија највише гледана, који програм најпопуларнији, и да ли је истина да цела Србија стварно гледа ријалитије или је то све шарена маркетиншка лажа?
Да бисмо схватили како ствари функционишу, морамо прво да овладамо неким изразима. У телевизијским саморекламним извештајима, нарочито оним који припадају комерцијалним телевизијама, најпопуларнији је „рич“, ако уопште кажу на основу којег су критеријума извукли податак да је неку њихову емисију пратило милионче залуђеника.
„Рич“, тачније досег, представља укупан број гледалаца који је у било ком тренутку, макар и на секунд, погледао неку емисију. Ту се рачуна чак и оно бесмислено шалтање даљинцем, наравно, под условом да сте баш ви одабрани за статистички експеримент. И управо с овим податком маше већина телевизија, у покушају да вас убеди да милиони људи заиста гледају баш њихов програм. Притом, треба имати на уму да је број људи који ће у неком тренутку бацити поглед на неку емисију пропорционалан дужини трајања емисије. Отуд и велика „гледаност“ ријалитија који трају и десетак сати, а у рекламирању им здушно помажу таблоиди, плаћени за препричавање догађаја с лексичким надувавањем.
С друге стране, АМР илити Average Minute Rating, представља просечну минутну гледаност одређеног канала или емисије, изражену као апсолутни број или као проценат у односу на укупну циљану популацију. Ако на оним самохвалишућим табелама пише 10 посто, то значи да је сваки десети гледалац, старији од четири године, пратио емисију од почетка до краја.
Чувени шер најважнији је податак за власнике телевизија. Он мери удео гледаности појединог канала, а везан је за циљану популацију. Она најзанимљивија за оглашиваче је од 18 до 49 година, и представља људе с парама у новчанику.
Да закључимо: кад вам следећи пут буду показивали оне статистичке куле и градове, добро погледајте којим тачно податком баратају. Ако вам је уопште важно да ли вас лажу једни или мажу други. На крају, можете се ослонити на и мало црвено дугме које каже „клик“, а шеровање и ричовање послати у дигитални лимбо.
Ивана Вујанов
