Како каже продуцент Горан Шушљик, чија продукцијска кућа „Eye to Eye“ стоји иза екранизације Ћосићеве породичне саге, у плану је снимање два наставка серијала „Корени“ од укупно 45 епизода. По књизи „Време смрти“ биће снимљено 30 епизода серије, док ће 15 епизода бити базирано на делу „Време зла“.
Тако је Јавни сервис Србије по ко зна који пут дозволио себи да изгуби потенцијалну златну коку кад је гледаност у питању, пошто дуго нисмо имали толико популарну, гледљиву и гледану серију као што су били „Корени“. Сјајна глумачка подела, међу којима бриљира Жарко Лаушевић, дала је посебан печат овој причи, а суморна атмосфера српског села на преласку из деветнаестог у двадесети век само подцртава тежину породичних подела кроз које се прелама историја Србије. трагични лик родоначелника породице Аћима Катића који, кроз однос с вечно сукобљеним синовима, показује сву трагику српског политичког бивства, оличену у рату традиционалних и нововремских либералних ставова који последично доносе раскол у богату и напредну породицу.
Добрица Ћосић кроз причу о породици Катић одсликава политичка и друштвена превирања у Србији у прилично дугом временском периоду. У „Коренима“ тка причу о зачецима српског парламентаризма и будућих подела, пратећи раскол између браће Ђорђа и Вукашина, у „Времену смрти“ фокус је на Првом светском рату, и другој генерацији која доживљава различите ратне и избегличке судбине. У „Времену зла“, трилогији, састављеној из „Верника“, „Грешника“ и „Отпадника“, прича се сели на крај двадесетих година 20. века и прати главне јунаке кроз Други светски рат, све до слома Ужичке републике.
Времена, људи и простора сасвим довољно да се прича лепо развије у онолико епизода. Још само да сазнамо хоће ли причу носити иста глумачка екипа или ће, по холивудском рецепту, неки ликови добити нове физичке обрисе.
У сваком случају, тромесечна дилема о томе ко ће и где преузети шњур и снимити наставке, коначно је разрешена. РТС је тако изгубио још једну битку за квалитет и високу гледаност, ослањајући се, ваљда, на традиционалну приврженост већине гледалаца емисијама које нуди. Јер, како се другачије могу тумачити последњи потези челника Јавног сервиса Србије, који је, поред крње Лиге шампиона, изгубио серије такође веома гледане „Сенке над Балканом“ и „Убице мога оца“, о преносима националних првенстава у фудбалу и кошарци, на које је по Закону о јавном сервису и обавезан, да и не причамо.
Ипак, водећи људи Радио телевизије Србије морали би знати да спавање на ловорикама, нарочито оним исплетеним од бирања мањег зла, никоме није добро донело. У програм се мора улагати, без обзира на сва буџетска и ограничења у људству. Није добро кад нам трпе и квалитет и квантитет, кад у 21. веку Јавни сервис има практично само један функционалан програм јер је други резервисан за преносе Скупштине, а трећи се гледа у промилима. Није добро кад најквалитетнији програм Јавног сервиса оде на пеј-ТВ платформу, ограничавајући тако број људи који могу да га погледају. А никако није добро да нам следеће сезоне на репертоару остану само „Немањићи“.
Ивана Вујанов
