Организатори фестивала: Музичка индустрија на респиратору

БЕОГРАД: У ишчекивању одлуке државе и струке о шансама да се планирани фестивали одрже токо године, а која би требало да буде донета ових дана, челници Егзита, Арсенал феста, Бир феста и Нишвила размишљају о "резервним" плановима и проблемима с којима се суочава музичка индустрија.
egzit
Фото: Promo/exitfest.org

Директор Арсенал феста Зоран Вуловић каже за Тањуг да разматрају три могућности, прва је свакако да се фестивал одржи у предвиђеном термину од 24. до 27. јуна, друга је да се помери за који месец, а треће да све пребаце за 2021. годину.

Све зависи од тога каква ће бити одлука државе и лекара о могућностима да се дозволе јавна окупљања, самим тим и музички догађаји, каже Вуловић и додаје да су . сви свесни да неодржавање фестивала значи и огромне трошкове за економију одређеног града али и целе земље, посебно за музичаре и све запослене у тој индустрији.

"Арсенал Фест је већ одржан девет пута у Крагујевцу. Постао је извор дела прихода великом броју људи. Не мислим ту само на музичаре који добију хонорар или пиваре и њихову зараду, већ и на око две хиљаде младих људи агажованих око организације фестивала", каже Вуловић.

Сада ће, додаје, изостати бројни туристи који сваког јуна долазе на неколико дана у Крагујевац само због Арсенала.

"Тешко је израчунати колико они доносе новца Крагујевцу, односно колики је то губитак за град и крагујевачку привреду, али сигурно није мали", наводи Вуловић.

Овом ситуацијом погођени су сви, а према његовом мишљењу, не треба правити разлике између музичара, промотера, изнајмљивача опреме, превоза, кетеринга…

Најважније је, каже, да се створе погодне околности за одржавање концерата и фестивала, наравно уз све неопходне здравствене мере, јер су кључне активности без којих суштински нема музичке индустрије.

"У међувремену више од 30 компанија које су подуже у музичком послу основале су Удружење промотера и тикетинг агенција Србије (УПТАС). Ово је тренутак за акцију целе индустрије од које живи велики број људи у Србији", напомиње Вуловић.

Позитивна ствар је, додаје, што многи музичари имају подршку иностраних бендова и њиховим менаџера, те ни један није до сада отказао долазак у Крагујевац.

Један од проблема при одлагању таквих манифестација је рефундирање карата, а велики број европских земаља у жељи да олакша музичкој индустрији донео је уредбу о увођењу ваучера који замењују купљене карте.

"На тај начин купцима карата дају могућност да слушају омиљене бендове у одложеном термину, а промотерима догађаја да не морају да рефундирају, у ситуацији када нема никаквих финансијских прилива, новац за карте. Значи, карте се не враћају, већ се издају ваучери са којима публика у одложеном термину може да слуша свој омиљени бенд. Ми смо у оквиру УПТАС-а покренули ту иницијативу за Србију и надамо се подршци како државе, тако и наше публике", наводи Вуловић.

Директор Нишвила Иван Благојевић оптимистичан је по питању организовања фестивала који је у плану од 7. до 16. августа, јер, како каже, од почетка ове ситуације раде на резервним идејама како би ускадили све са мерама које буду донете.

"Срећна околност је што је наш фестивал у августу и што је на огромној површини тако да можемо да обезбедимо око 4. 000 столица на потребној дистанци, можемо да организујемо и маске и мерење температуре при уласку. Све што буде било потребно како би се фестивал одржао, а публика била безбедна", каже Благојевић и додаје да и они зависе од званичне одлуке државе.

Додаје да је и њима веома важно што инострани гости нису отказали и уколико не буде било проблема са летовима, сви који су до сада најављени би требало да дођу, али је проблем је што је за сада стала продаја карата.

И он помиње значајне губитке по економију Србије у случају отказивања, јер Нишвил доноси више од милион евра, привуче велики број туриста који остају у Нишу по неколико дана, те ће бити погођени туризам, хотелијерство…

"Мислим да је боље одржати мањи и безбедан фестивал него га не одржати уопште", каже директор Нишвила.

Што се тиче Егзита ситуација је иста и они очекују шта ће бити званична одлука, а до тада покрећу међународну онлајн конференцију под називом "Егзит стратегy".

Конференција ће под слоганом "Излаз из пандемије стварамо заједно" трајати више недеља током којих ће се у неколико панела окупити неки од водећих светских и регионалних актера из области туризма, културе, манифестација, медија и других сфера јавног живота.

Први у овој серији разговора биће регионалног карактера и носи назив "Туризам на респиратору".

Ова трибина биће одржана на даљину, а учесници и публика ће се окупити 7. маја у 18 часова, у директном преносу на фејсбук страници Егзит фестивала.

"Делује да као никада до сада није било важније имати отворен и директан разговор између приватног и јавног сектора, како би се у што скоријем року отклонили огромни негативни економски ефекти изазвани пандемијом. У случају потпуног урушавања туризма, који је известан ако се не предузму хитне системске мере, дошло би до несагледивих последица и губитка посла за стотине хиљада радника", наводи Душан Ковачевић, оснивач Егзит фестивала.

Организациони тим Егзита данас је у отвореном писму истакао да није спорно питање промене формата и померања датума фестивала, али је за званичну одлуку неопходна и координација са надлежним институцијама на свим нивоима.

"Све је то огроман организациони подухват. За организацију овогодишњег фестивала склопљено је више стотина уговора са извођачима, продукцијама, хотелима и другим привредним субјектима из земље и света", кажу организатори.

Да би се ови уговори раскинули, подесећају, између осталог је потребно и да се испуни услов више силе који ће бити валидан пред законима било које европске или светске земље.

"Ово је разлог зашто су и други највећи европски фестивали као што су Томорроњланд, Сзигет и бројни други, у складу са препоруком кровне европске фестивалске асоцијације Yоуропе, померање датума објавили тек након што су њихове државе донеле мере о забрани масовних окупљања за тај период године, као и економске и правне мере које њихове фестивале штите од гашења", наводе и додају да је ово последње садржано и у апелу који је Yоуропе недавно упутио Влади Србије.

Манифестације у земљи и свету, подсећају, су део привреде који је најтеже погођен пандемијом.

"Овакви догађаји су били први који су укинути и биће последњи који ће се вратити. Губитке још не можемо ни да проценимо, али се крећу у милионима евра и сигурно су највећи откако постојимо и прете да угасе не само Егзит и друге манифестације, већ и да оставе на хиљаде породица без извора примања. По проценама ПКС овај сектор генерише преко 10.000 сталних и више десетина хиљада хонорарних послова. Укупни економски допринос манифестација за српску привреду је огроман, а само је Егзит нашој туристичкој привреди до сада донео преко 200 милиона евра", подсећају.

И организатори Бир феста надају се да ће дочекати публику у августу на Ушћу у Београду.

"Предвиђени термин одржавања фестивала је од 12. до 16. августа и већ је урађено пуно тога на припреми обележавања пунолетства најмасовнијег музичко-пивског фестивала у овом делу Европе", наводе у организацијоном тиму Бир феста.

Последице које актуелна пандемија има на развој музичке индустрије и манифестационог туризма широм света, како истичу, свакако негативно утичу и на организацију свих фестивала у Србији, али се ипак надају најбољем могућем решењу.

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести