Његов лик изазвао је бројне реакције између осталог и због тога што се у самом старту није знало да ли је та филмска линија приче измишљена или не. У међувремену и редитељ и глумац потврдили су да је реч о фиктивном лику, али је ипак истина и да је Тома имао близак однос са докторима који су га пред смрт лечили. Причу о односу доктора из филма и Томе Здравковића написао је Никола Пејаковић.
Глумац Петар Бенчина је у разговору за Дневников ТВ магазин рекао да сматра да су успели да у филму дубоко емотивно оживе тај један измишљени однос између два човека. Истакао је и да је управо због тога и имао простора да се њихов однос продуби колико год је било потребе, те да га је ова улога одвела у највећу глумачку трансформацију у досадашњој каријери, јер га до сада никада нисмо гледали у таквим, емотивним ролама.
Бенчина у филму игра доктора који је најпре строг, прек и фокусиран на посао, а потом као човек који доживљава потпуну трансформацију. Приказан је ипак као емотиван човек, којег је топлина коју открива услед животних околности, како је глумац рекао, натерала да сагледа сопствену емотивну непотпуност, ако не и промашеност у коју га је одвело непризнавање крхкости. Управо његов лик кроз филм „Тома“ говори о промашеним животима и заборављеним душама. Глумац је за наш лист испричао и да је однос Томе Здравковића и доктора Хаџипоповића и замена њихових улога оно што је за њега било најузбудљивије у овом пројекту.
– Њих двојица заправо од почетка филма до краја пролазе пут од потпуне конфронтације до највећег пријатељства. И, заправо, то је оно што прелама филм. То је једна катарза. Тај прелаз у ком Тома постаје његов доктор и та замена њихових улога је суштинска. Она објашњава и његову неку величину и шта се све крије у доктору који одбија да се пусти да буде онолико жив, духовит и емотиван колико заправо и јесте – објаснио нам је Бенчина, додајући да његов лик у једном тренутку заборави на своју душу.
– То се се, наравно, може десити свакоме од нас. Када се са тиме суочите у неким годинама које су вам „појеле“ време и када сте без неке велике кривице и велике грешке заправо дошли до потпуног промашаја свог живота онда је то потресно и болно. На крају је то у филму можда исцелитељски, али је ужасно снажно – истакао је глумац за наш лист.
Бенчина је рекао и да је пре снимања филма „Тома“ врло мало знао о певачу и то највише кроз његове песме, које је волео и пре овог пројекта, јер је у исто време певач кроз своју музику доносио и страст, али и нешто што је наше, аутентично, те га је то и одвајало од осталих.
– Заправо смо сви кроз овај филм схватили колико је он живео те песме и како је свака од тих његових песама и нота написана у тој једној арији коју је читав живот компоновао и која је произашла из његовог живота. Тома је био контроверзан, комплексан и дубок. Баш као што је, уосталом, и овај наш филм – казао нам је Петар Бенчина, додајући да је одушевљен реакцијама публике на остварење које су снимили.
– Иза нас је ко зна која пројекција, а чини ми се да је, како смо ишли из града у град, реакција публике била све емотивнија и лепша. Поготово у Београду на премијерном биоскопском приказивању, када смо били на таласима доброг гласа и очекивања са фестивала. Упркос томе мислим да нам је неко и рекао да је то био двадесетпетоминутни аплауз и да никада у историји Сава центра ниједан филм није то доживео. Успех овог филма пореде са оним који је постигао филм „Лепа села лепо горе“ или „Монтевидео, Бог те видео“, али, колико чујемо, ово обара све досадашње рекорде – истакао је Петар.
Сцена са Љиљаном је лична и истинита
Осим због докторовог односа са Томом публика у биоскопу највише суза пустила је и због сцене у којој Бенчина уз звуке песме „За Љиљану“ плеше са глумицом Паулином Мановом, која у филму игра његову супругу.
Глумац је гостујући у емисији „Кец на 11“ на К1 телевизији признао да је и за њега та сцена била посебна и врло тешка.
– У тој сцени је тај крешендо свега онога што се догађа и то је било неопходно, спонтано, важно, а некако чак и лично. Није било играно, него истинито. Ломио сам се целе те вечери јер смо ту сцену снимали пет, шест сати (смех) – рекао је Бенчина.
У интервјуу за дневни лист „Блиц“ глумац је додао да сматра да публика емотивно реагује на филм и због тога што он говори о распаду Југославије. Како је испричао, са том земљом нестала је и средња класа, чије је његов доктор у „Томи“ оличење.
– Та средња класа била је темељ те земље и плодно тло на коме је успевао тај дух времена. Упечатљив је у филму тренутак у ком се њих двојица налазе као најбољи пријатељи, а заправо више неће бити ни Томе, ни те класе, ни те земље... Све ће дотаћи, да се послужим Томиним речима, дно живота, и пакао и поноре – закључио је Бенчина и додао да је посебно изненађен што га публика у биоскопима гледа и по неколико пута.
За свог доктора који у филму лечи болесног Тому Здравковића Бенчина је у разговору за Танјуг испричао да је једна од оних улога које те „комплетног позивају да учествујеш свим својим бићем, носе посебну одговорност и лепоту".
– Сваки дан снимања било је увек довољно нечег непознатог, у шта нисмо били потпуно сигурни, што је у нама свима будило фактор икс. Што је можда и највећа вредност филма - као да смо читаво време били вођени и чувани од неког, од неке силине. Не знам да ли је Тома... Кад год смо били на неком раскршћу нешто нам је увек помагало да одемо правим путем –био је искрен глумац у разговору за Танјуг и признао да је било сцена у којима је и сам плакао, како на самом снимању, тако и на пројекцији филма.
Осим односа доктора и Томе највећи утисак на глумца пренела је његова супруга Тамара Драгичевић, која је оживела Силвану Арменулић, те истакао да је на посебан начин дочарала чувену певачицу. Након биоскопских пројекција филма уследиће и премијера серије „Тома“, а како је глумац открио, централне теме и приче из филма биће проширене и у потпуности уобличене.
Владимир Бијелић
