Специјалиста хигијене у Одсеку за храну и исхрану Института за јавно здравље "Батут" Снежана Дејановић истиче да се посебан опрез саветује особама са кардиоваскуларним, желудачно-цревним и метаболичким поремећајима.
Она упозорава да преједање може изазвати низ тегоба попут мучнине, повраћања, надутости, надимања, проблема са гасовима, слабијих или јачих болова у трбуху, али и погоршање основне болести и озбиљне последице код особа са кардиоваскуларним, бубрежним, желудачним, ендокринолошким, малигним или метаболичким обољењима.
Дејановић, такође, упозорава рекомеран унос простих угљених хидрата и алкохола код дијабетичара може да изазове поремећај нивоа шећера у крви, док повећан унос масне и слане хране може да изазове нагли скок крвног притиска и друге компликације особама са кардиоваскуларним болестима.
Такође, љута и зачињена храна може да погорша стање оштећене и упаљене слузокоже желудачно-цревног тракта или да изазове тегобе код особа које имају камен у жучној кеси збогсе таквим пацијентима саветује посебан опрез у исхрани током празника.
Здравима, који се током целе године придржавају здравог начина исхране, а који неће моћи да одоле чарима и укусима празничне трпезе, саветујемо да празнични вишак енергије утроше неком физичком активношћу у данима и да се што пре врате на уобичајен режим у исхрани, наводи Дејановић.
Гојазним и особама са вишком килограма унос веће количине хране богате масноћама и шећерима може погоршати нутритивни статус и биохемијске анализе крви због чега им се саветује да се после празника јаве лекарима.
Да би се избегли здравствени проблеми и уживало у сваком празничном залогају, Дејановић саветује да се једе чешће, а оброци буду мањи, као и да се једе спорије и добро сажваће сваки залогај јер се тако, објашњава она, смањује потреба за већом количином хране, а уситњавањем и активацијом пробавних сокова побољшава се варење.
Препоручује да се при избору јела, одабере по једна намирница из одређене групе, односно да се у једном оброку не конзумира неколико врста масних месних прерађевина и пржено и поховано месо.
Препорука је и да се уместо салата богатих мајонезом, павлаком, милерамом и пуномасним сиревима, праве оне од свежег поврћа и зачињене са неколико милилитара хладно цеђеног биљног уља, лимуновим соком или разним семенкама.
Дејановић саветује да се висококалоричне посластице са белим шећером, белим брашном и чврстим маргарином замене воћним колачима, салатама и питама и да се као замена за шећер користе мед, суво или орашасто воће.
Кифлице, погачице и проје, које су незаобилазне на празничној трпези, могу да буду истог укуса и исте енергетске вредности, али нутритивно богатије, ако се смањи количина белог брашна, а дода више интегралног брашна и семенки сунцокрета, лана, бундеве..., наводи Дејановић.
Истиче да за време празника треба водити рачуна и о хидратацији организма и наглашава да је потребу за течношћу најбоље надокнадити водом и природним, незаслађеним соковима, док треба избегавати газиране и негазиране напитке са високим садржајем шећера.
Саговорница Танјуга подсећа и да се уносом више од две алкохолне јединице може угрозити сопствено здравље, али и здравље и безбедност других.
Дејановић напомиње да тегобе може да изазове и престанак поста, а онима који су поштовали Божићни пост саветује да се постепено прилагођавају на мрсну храну.
У првим данима после поста препоручује се бели мрс, односно, млади посни сир, ферментисани млечни производи са ниским садржајем млечне масти и барено и динстано месо.
