Завијали смо тада шкију, чији мирис и сада могу да распознам на десет метара у најзагушљивијој чекаоници аутобуске станице, баш као што се сећам тозне од дебелог плека. Купљена је у нашој (тада) трафици у Титограду, а прављена је у Албанији, како је писало негде на полеђини. Довољно мала да пасује у обичан yеп, довољно велика да у њу стане дувана за дванаестак цигарета, с језичком на поклопцу, изнутра, који је малим федером држао листиће цигарет-папира „залепљене” и неизгужавне. Немам појма када сам је бацио, или изгубио а да не приметим, само ми је сада жао што је немам, без обзира на место штанцовања, баш као што бих се обрадовао и коњаку по имену „скендербег”, продаваног у истој трафици а у пивским боцама, браон боје. Уосталом, није важно паковање већ садржај, а читам у новинама да су финанци поново кренули носевима за шверцованим дуваном.
За тозну се још каже и да је дозна, што је, вероватно, правилније. Лично мислим да је име од енглеског дозен и немачком дутзен, што значи – туце, дванаест (комада). Можда и није, али се баш поклапа с бројем цигарета који можеш истерати из једне тозне. Знам из тог војничког доба да је за један цигар дувана потребно само јак грам дувана, односно да се од једне киле може савити свих хиљаду цигарета! Ни за то немам доказа јер никада нисам имао на располагању кило шкије, па ни крyе, ни багова, или како се све још крсти сечени дуван за савијање.
Када смо већ код бројања и рачунања, не чудим се што се свет враћа шверцу дувана јер су код нас цигарете у првој декади 21. века поскупиле више од 600 процената. С пола евра 2000. године - на око три сада!
Табакера, пак, није директна наследница дуванкеса (које су се, наводно, правиле од мошница бика!), она је финија стварчица, дакле за већ готове цигарете, па је и тања, елегантнија, а згодна је и за поклон, нарочито ако је уметнички израђена. Име јој је добила по шпанско-португалском називу за дуван. Но, ни ту није све баш јасно. По неким ауторима, први Европљани су тако разумели домороце на Карибима када су их нудили цигарама (по некима – лулама). Но, то је било средином 16. века, а у шпанском се знало већ два века за исту реч, али узету из арапског језика, где је означавала фине, миришљаве, траве. Други, односно трећи аутори тврде да је реч табако увезена из Индије где је (као и у Кини) означавала удисање запаљених опијата, хашиша пре свега. Сам дуван, пак, почео је освајање света из Северне Америке, где су Енглези први почели да га гаје интензивно (у Вирџинији) и извозе у Европу чим је постао модни тренд, прво код аристократа а касније баш нашироко. Сада су највећи узгајивачи табака на свету Турска и Русија.
Ипак, једно позитивно бројање за дуван: растерује инсекте још док је у расаду, као и у шифоњеру.
Павле Малешев
